Заветни храм Светог Јустина Ћелијског прославио свог небеског заштитника
Манастир Ћелије је поводом овог великог празника посетило више архијереја СПЦ.
Светом Литургијом у Заветном храму Оца Јустина, чији је један олтар посвећен његовом небеском заштитнику Светом Јустину Философу, началствовао је 14. јуна 2026.године Митрополит дабробосански г. Хризостом.
Митрополит Хризостом је началствовао уз саслужење: Митрополита крушевачког г. Давида и аустралијско- новозеландског г. Силуана, Преосвећених Епископа великобританско- ирског г. Нектарија, мохачког г. Дамаскина (викара Митрополита Иринеја) и домаћина Епископа ваљевског г. Исихија.
Саслуживало је бројно свештенство из више епархија, уз појање ћелијског сестринства и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске и верног народа, пристиглог у Ћелије из разних крајева Србије, али и ван њених граница.
По благослову началствујућег Митрополита Хризостома и домаћина Епископа Исихија, литургијско слово након јеванђељске перикопе принео је Митрополит бачки г. Иринеј, ученик Преподобног Оца Јустина, чија је личност као духовника и потоњег архипастира Српске Цркве у младости грађена управо у Манастиру Ћелије.
Упутивши сабране да се у данашњем дану, као и сваке недеље, прославља Васкрсење Господа Христа, низ светитеља, међу којима и Свети Јустин из 2. века, философ и мученик за Христа Господа, те Преподобни Јустин Ћелијски, нови философ Духа Светог, аутор чувене „Догматике“- философије Духа Светог.
Богословље наше Цркве, наша вера, није никакво људско мудровање, религија која има разних састојака од Бога и људи, а некад и оних од нечастивога, поучио је Митрополит Иринеј, него благодатна мисао која се надовезује на реч Божју, те се стога након читања јеванђеља беседи и тумачи реч Божја.
Евоцирајући успомене на догађаје од пре шест деценија, када је први пут дошао у скромни Манастир Ћелије и присуствовао Литургији који је служио Свети старац Јустин, Владика Иринеј је казао да је то „требало доживети“ и то осећање деле сви који су присуствовали његовим богослужењима.
Отац Јустин је живео у некој врсти изгнанства, казао је Владика Иринеј, истакавши велике заслуге сестара Ћелија што су га, по благослову блажене успомене Владике шабачко-ваљевског Симеона, примиле под свој кров и омогућиле да служи и остави за собом дела која данас надахњују многе широм православног, али и инославног света.
"Тиме он,–оценио је бачки архипастир, свој апостолски подвиг наставља кроз своја дела, што се видело и недавно када је, по благослову Патријарха српског г. Порфирија из светогорског манастира Ватопеда био донесен Појас Пресвете Богородице и изложен верном народу на поклоњење у Храму Светог Саве у Београду. Овој реликвији поклонило се 1. 238. 000 људи из наше земље, али и целог света."
То показује, нагласио је Владика Иринеј, да је наш народ хришћански, православни народ и да вера никад није умрла у њему, као и да је сада препорођена, обновљена и можда јача него икад пре.
"Једна од најзаслужнијих личности за тај духовни препород јесте Свети Ава Јустин Ћелијски – подвижник, молитвеник, богослов и, како би се старинским речником рекло, „печалник“ наше земље и нашег рода. У мојим скромним очима и мислима, појава њега и појава Владике Николаја у нашем народу је велики Божји дар. Вероватно измољени од Светог Саве, свих светих из нашег рода и свих светих уопште – казао је бачки архијереј у част великих богослова и подвижника рођених у Лелићу и Врању, а о којима се данас зна у свакој тачки света.Њихова, као и појаве других великана наше Цркве, објашњива је само као дар Божји у времену када је промисао Божја требало да припреми духовне лекове и противотрове за отров безбоштва, чији су протагонисти са запада који се и данас боре против Христа, Његове вере и јеванђеља",– приближио је Владика Иринеј феномен великих отаца Цркве у времену доминације безбожничких идеологија, које и данас постоје у различитим видовима.
Након благосиљања славских дарова, славски колач је преломио Митрополит крушевачки г. Давид, честитајући празник свима сабранима.
На крају молитвене свечаности Митрополит Хризостом је изразио радост прослављања Преподобног Оца Јустина, великог учитеља и оца, који је, како је рекао, својим живљењем, трпљењем и богословском мудрошћу у свом времену био савест не само Српске Православне Цркве, већ читаве Православне Цркве.
Закључујући литургијско сабрање, Епископ ваљевски г. Исихије је честитао празник браћи архијерејима, свештенослужитељима и свима који су данас у Ћелијама прослављали Преоподобног Оца Јустина, чије су молитве Господу управо одавде узношене деценијама, у монашком животу са овдашњим сестринством.
"Сви заједно чинимо једно тело, једну Цркву и Свети Ава (Јустин) нас надахњује и руководи у овим тешким данима. Да прославимо достојно овај велики дан и да се у радости духовној и весељу сабирамо и на Благовести, и на овај дан и у остале дане у ћелијској светињи",- порука је Владике Исихија.
Празнична свечаност је заокружена у манастирској трпезарији, где је ћелијско сестринство угостило све сабране.
Раније је СПН писао о Преподобном Јустину Ћелијском.
