Преподобни Јустин Ћелијски: живот посвећен Христу и истини
Преподобни Јустин Ћелијски, један од најзначајнијих српских богослова и духовника 20. века, оставио је неизбрисив траг у животу СПЦ и православног света.
Преподобни Јустин Нови Ћелијски, у свету Благоје Поповић, рођен је 1894. у Врању, на празник Благовести. Потекао је из побожне свештеничке породице у којој се вера живела свакодневно. Од најранијег детињства био је везан за Цркву, а посебан утисак на њега оставила су поклоњења манастиру Светог Прохора Пчињског, где је сведочио и чудесном исцељењу своје мајке Анастасије.
После основне школе у Врању уписао је Богословију „Свети Сава“ у Београду. Међу његовим професорима био је и Николај Велимировић, који је препознао Благојев изузетан дар за богословље и књижевност. Већ као ученик одлучио је да свој живот посвети Богу, али је почетак Првог светског рата одложио његову намеру да се замонаши.
Током рата служио је као болничар у српској војсци и прошао голготу повлачења преко Албаније. Управо у тим тешким околностима његова одлука да прими монашки постриг постала је коначна. У Скадру је почетком 1916. замонашен и добио име Јустин, по светом Јустину Философу и Мученику.
Исте године упућен је на школовање у Русију, а потом у Енглеску. На Оксфорду је завршио студије теологије, али није прихватио захтев професора да ублажи критике западног хуманизма и антропоцентризма у својој докторској дисертацији. Због тога је напустио Енглеску без дипломе. Студије је наставио у Атини, где је стекао докторско звање из православног богословља.
По повратку у Србију започео је плодан просветни рад у богословијама у Сремским Карловцима, Призрену и Битољу. Као професор уводио је живо светоотачко богословље и супротстављао се сувом схоластичком приступу настави. Истовремено је уређивао часопис „Хришћански живот“, који је постао један од најзначајнијих православних часописа тог времена.
Његова бескомпромисна приврженост јеванђелској истини често га је доводила у сукоб с утицајним круговима. Због својих ставова више пута је премештан са једне службе на другу. Ипак, углед који је уживао у православном свету непрестано је растао. Позиван је да предаје на универзитетима у иностранству, а многи истакнути православни богослови сматрали су га једним од најдаровитијих теолога свога времена.
Од 1934. предавао је на Богословском факултету у Београду, где је постао професор догматике. Био је међу најистакнутијим браниоцима самосталности Српске Православне Цркве у време конкордатске кризе, а учествовао је и у оснивању Српског философског друштва.
Током Другог светског рата делио је страдање свог народа. Боравио је по српским манастирима, преводио светоотачка дела и радио на тумачењу Светог писма. После доласка комунистичке власти 1945, удаљен је с Универзитета, ухапшен и прогањан. Лишен права на рад и јавни живот, наредне деценије провео је под сталним надзором власти.
Од 1948. живео је у манастиру Ћелије код Ваљева, где је остао до краја живота. Иако формално изолован од јавности, управо у том периоду остварио је најзначајнији део свог богословског и духовног дела. Манастир Ћелије постао је место сабирања богослова, студената, свештеника и верника из Србије и иностранства, који су код аве Јустина долазили по савет, утеху и духовно руководство.
Његова богословска мисао обухвата догматику, тумачење Светог писма, патристику, аскетику, литургику, философију и православну антропологију. У средишту свега налазила се тема Богочовека Христа, коју је сматрао кључем за разумевање човека, света и историје. Његова дела данас чине десетине томова и преведена су на више светских језика.
Као духовник био је познат по дубокој молитви, љубави према људима и изузетној духовној проницљивости. Посебно је бринуо о младима, студентима и интелектуалцима који су тражили одговоре на животна питања. Многи његови ученици касније су постали епископи, свештеници, монаси и истакнути православни богослови.
Преподобни Јустин упокојио се 1979, на дан свог рођења и празник Благовести. Сахрањен је у манастиру Ћелије, а његов гроб постао је место молитве и поклоњења верника из Србије и многих других земаља.
Још за живота многи су га сматрали светим човеком. После упокојења његов углед наставио је да расте, а његове књиге и данас представљају важан ослонац православног богословља. Преподобни Јустин Ћелијски остао је једна од најзначајнијих личности Српске Православне Цркве у 20. веку – богослов, исповедник, духовник и сведок Јеванђеља чије дело наставља да надахњује нове генерације верника.
Православна Црква слави његов дан 14. јуна, кад и празник светог мученика Јустина Философа.
СПН је раније писао о томе како се преобразило Римско царство под Константиновим стегом с Христовим знамењем победе.
