Служен је парастос српским ратним заробљеницима у Нирнбергу
Већ годинама српска заједница из Нирнберга одаје на достојан начин пошту официрима и војницима Југословенске војске, који су животе изгубили у логору „XIII Б Лангвасер“, једном од седам стратишта у овом граду.
У Томину недељу, 19. априла 2026. године, у Нирнбергу je традиционално парастос за 110 погинулих српских војника и једног генерала из Првог светског рата, у знак сећања на њихову жртву и страдање за Отаџбину, служили су протојереји-ставрофори Бранислав Чортановачки и Милорад Јовановић, уз присуство бројног верног народа.
Према подацима из немачких извора у овом логору било је заробљено око три хиљаде српских официра и војника, који су због зиме, глади и нехуманог третмана највише пострадали током 1942. и 1943. године.
Међу њима је, према архивској грађи везаној за овај логор, и армијски генерал Душан Трифуновић из Београда, који се уокојио 28. фебруара 1942. године.
У фебруару исте године упокојио се и др Јован Милојковић из Пожаревца, који је припадао санитету Југословенске војске, а записано је да је овде 30. априла 1942. године уснуо и др Мирко Ранковић, лекар у војсци.
Немачки извори наводе да је у мају 1941. било заробљено 268.395 припадника Војске Краљевине Југославије. Међу њима су 234.721 војник, 2.653 подофицира и официра и 260 генерала. Сви они су били ратни заробљеници у Немачкој, а логор „XIII Б Лангвасер“ често је називан и „официрски логор“, иако је у њему било и војника и подофицира. О овом логору мало је наших људи нешто више знало.
Петко Кокошар је заједно са протом Душаном Колунџићем, тадашњим свештеником у Нирнбергу, почетком деведесетих година прошлог века посетио Јужно гробље Лангвасер и сазнао део трагичне истине о страдању српских официра, подофицира и војника.
Заједно са г. Илијом Вученовићем и г. Николом Сладојевићем, г. Кокошар је 2013. године самоиницијативно решио да прегледа све камене плоче на којим се налазе српска имена.
Списак српских заробљеника је достављен и свештеницима у храму Светих Ћирила и Методија у Нирнбергу, којиј су имена страдалника почели да читају на богослужењима, а затим су на Мали Васкрс, на парцели број 93, почели да служе парастос упокојеним официрима и војницима Војске Краљевине Југославије.
Из године у годину, број наших људи из Нирнберга и околине који је долазио на помен се повећавао. Полако су почели да посећују ово гробље и другим данима, поклањајући се сенима српских мученика и преносећи успомену о заборављеним јунацима на млађе нараштаје.
Раније је СПН писао о промоцији књиге у Подгорици.
