Професор историје из Београда посетио манастир Светог Николе у Зети
Том приликом присутни су чули повесно слово о најзначајнијим историјским сведочанствима овог осмовековног духовног и просветног центра.
Гост је манастир посетио у среду, 25. марта 2026.године.
Професор на катедри за средњовековну српску историју на Философском факултету у Београду, др Жарко Вујошевић, велики зналац управо историјских докумената посвећених манастиру Врањина, по први пут је посетио овај манастир по благослову Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у пратњи монаха др Павла Кондића.
Говорећи о манастирским повељама којима су владари и црквени поглавари црквама, манастирима, епископијама, поклањали поседе, привилегије, приходе или потврђивали оно што су те институције раније поседовале, др Жарко Вујошевић је истакао да су то најсигурнија сведочанства. И да се из њих сазнаје највише о историји једног манастира.
Појаснио је да су повеље документи правне садржине и да су из наше историје управо најинтересантније владарске повеље за црквене примаоце зато што су ти документи имали вишеструки значај.
Посебно је занимљиво то да је он садржао цитате из Светог писма, литургијски језик…јер је издавач документа желио да прикаже своју општу мотивацију да би поклонио некој црквеној установи посед или приход.
То су састављали учени људи из круга блиског владару, припадници свештенства, односно они који умеју на одговарајући начин да сроче текст достојан свог издавача – владара.
"Један од најзанимљивијих манастира који је сачувао већи број повеља у континуитету је управо Врањина. Онај који је сачувао највише је, наравно, Хиландар. Ту је сачувано 156 српских повеља, поред 100 грчких и византиских царева, има неких руских и румунских и тако даље",– рекао је професор.
По његовим речима манастир Врањина је имала око 20 повеља за период од оснивачке повеље, коју би требало да је издао Свети Сава.
Др Жарко Вујошевић је казао да су повеље имале вишеструки значај, а и данас имају значај као историјски извори зато што садрже не само податке правне природе, већ су врло драгоцен извор за топономастику свих ових крајева.
Раније је СПН писао о албанском фалсификату о Пећкој Патријаршији.
