Патријарх Порфирије је дигао глас да спречи егзодус Срба
Писмо поглавара СПЦ светским званичницима и лидерима активности српске дипломатије, утицало на постизање компромиса о примени приштинског закона о странцима.
Овако писмо српског Патријарха упућено светским лидерима, као и папи Лаву, 17. марта 2026.године коментарише историчар др Александар Раковић.
Он наглашава да се патријарх великом броју светских лидера обратио не једним писмом, него персонализованим писмима сваком од њих – сваком од њих писао је лично и обратио је пажњу на чињенице које се тичу односа нашег народа са тим личностима, земљама или културама.
Активно деловање Патријарха српског спречило егзодус Срба.
„Та писма су дошла у моменту када је ситуација крајње алармантна и кад је претила ескалација и намера да се српски народ потпуно истера са Косова и Метохије, и да Косово и Метохија постане практично један, верски чист или скоро верски чист албански, муслимански ентитет са, можда, до два одсто Албанаца римокатолика",– тумачи Раковић моменат у коме су Патријархови апели одаслати у свет.
Такав расплет ситуације, додаје наш саговорник, био би неприхватљив за европску културу, чак и за западноевропску цивилизацију која би изгон хришћана са Косова и Метохије пратила са неодобравањем.
Јер простор Косова и Метохије може се сматрати Јерусалимом Европе.
„Мислим да је и тим западним факторима било јасно да Куртијеве намере воде ка врло лошем расплету и да су се зато и они ангажовали како би се српско православно хришћанско становништво очувало на простору у Косова и Метохије где живе у апартхејду“,– сматра Раковић.
Стога је Патријархов апел сасвим сигурно морао да утиче на то да се промени однос западноевропске политике према Аљбину Куртију на начин да овај прихвати неку врсту компромиса.
Курти то сигурно није учинио у доброј намери, међутим, морао је да прогута оно што му се сервира, макар до неке наредне прилике.
Апели верских лидера због ситуације на Косову и Метохији могу имати врло велики значај јер, како Раковић каже, питање Косова и Метохије није само политичко, него и верско питање. Албански сепаратизам, каже он, политичко питање, али је истовремено и питање утврђивања ислама на древном хришћанском простору.
Предстоји, како каже, „велика утакмица“ у којој не смемо да дозволимо оно што се догодило грчком народу, да њихова највећа светиња, „мајка свих православних цркава“, Света Софија, буде претворена у џамију.
Таква опасност већ је постојала током турске окупације, када су неке од највећих српских светиња, попут Богородице Љевишке, биле претворене у џамије. Сада не смемо дозволити да Косово и Метохија у 21. веку буде препуштено исламистима.
Раније је СПН писао о годишњици Мартовског погрома.
