Недеља Православља прослављена у Јерусалиму у сенци рата
Јерусалимска Патријаршија обележила је Недељу Православља у манастиру Светих Константина и Јелене, јер је храм Гроба Господњег био затворен због рата.
Јерусалимска Црква овај празник традиционално обележава свечано, уз „Велику паресију“, у складу са својим типиком и постојећим стањем. Међутим, због рата између Сједињених Америчких Држава и Ирана и бомбардовања на територији Израела, посебно у Светом граду Јерусалиму, вечерња служба није одржана у цркви Гроба Господњег. Она је из безбедносних разлога била затворена. Зато је богослужење обављено у Патријаршијском и монашком храму Светих Константина и Јелене.
Богослужењима је началствовао патријарх Теофило Трећи, уз саслужење архијереја, свештенства и јеромонаха Братства Светог Гроба. Литургији су присуствовале монахиње, мањи број јерусалимских верника и ходочасника и генерални конзул Грчке у Јерусалиму Димитриос Ангелосопулос.
После свете Литургије по терасама Централног манастира прошла је литија са светим иконама, а потом је у храму прочитан Синодикон Православља – проглашење „вечног помена“ браниоцима светих икона и анатеме иконоборцима и јеретицима.
Затим је уследио свечани пријем у Патријаршији.
У беседи Патријарх јерусалимски истакао је да поштовање светих икона није само историјски догађај, већ израз вере у тајну Божјег оваплоћења. Нагласио је да је неограничени Логос Очев, кроз Пресвету Богородицу, примио тело и тиме обновио палу људску природу, вративши јој првобитну лепоту и сјединивши је с божанском славом.
„Част указана икони узноси се на прволик“,
подсетио је патријарх, цитирајући Светог Василија Великог и Светог Јована Дамаскина.
Захваљујући Тројичном Богу на дару истине, патријарх Теофило Трећи упутио је молитву да верни у миру и трпљењу доврше подвиг поста и дочекају благословени Васкрс.
У Недељу Православља, Црква прославља обнову поштовања светих икона као сведочанство оваплоћења Сина и Логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа. Обнова икона била је у 9. веку, трудом царице Теодоре и њеног сина, цара Михаила, у време патријарха светог Методија Исповедника, након више од сто година иконоборачких прогона и разарања светиња.
СПН је писао о празнику светог Симеона Богопримца у Јерусалиму.
