Вашингтон тајмс: Ирански утицај у БиХ и Додик о будућности Српске
Текст у „Вашингтон тајмсу”, бави се питањем иранског присуства у БиХ, растућим утицајем исламског радикализма на Балкану и политичком позицијом РС.
Аутор текста је заменик уредника коментара Вашингтон Тајмса, Анат Хартман. Повод за анализу је натпис на спољном зиду иранске амбасаде у Сарајеву, пише Политика онлајн.
Аутор Хартман наводи да би та порука могла изненадити америчку јавност, која, како оцењује, није довољно упозната са историјом утицаја исламских земаља у региону. Натпис каже:
„У знак сећања на иранске мушкарце који су жртвовали своје животе за мир у БиХ”.
У тексту се истиче да су, према наводима, везе региона с екстремизмом добро познате Србима у Републици Српској, једном од два ентитета у БиХ успостављена Дејтонским споразумом 1995. Цитиран је председник СНСД-а Милорад Додик, који тврди да се „радикални пипци учвршћују”, као и да „муслимани преузимају цркве”.
Лист подсећа да је Додик осуђен на једногодишњу затворску казну, касније преиначену у новчану, као и да му је Суд БиХ изрекао шестогодишњу забрану обављања функције. Као разлог се наводи његово одбијање да спроведе одлуке високог представника Кристијана Шмита.
У тексту се наглашава да је Шмит именован од стране Савета за спровођење мира (ПИК) 2021, уз оцену аутора да је реч о „западноевропском бирократи“ коме је дата широка извршна надлежност.
Вашингтон тајмс преноси и Додикове тврдње да радикалне исламске групе у региону финансирају Иран, Саудијска Арабија и друге државе, уз подсећање да се почетком прошле деценије више стотина држављана БиХ прикључило Исламској држави. Наводи се и извештај Атлантске иницијативе из 2015, у ком се упозорава да повратак страних бораца из Сирије и Ирака представља безбедносни ризик за БиХ и шири регион. Додик је, како се наводи, изјавио да су неки од њих били обучавани у Сарајеву пре одласка на ратишта.
У тексту се подсећа и на извештаје из ратног периода деведесетих, укључујући наводе агенције УПИ из 1993, према којима су припадници Иранске револуционарне гарде били присутни у БиХ током рата.
Посебан део текста односи се на недавну одлуку Федерације БиХ да поједине објекте Српске православне цркве – два гробља, капелу и цркву – прогласи „државном имовином”, при чему су представници локалне српске заједнице, како се наводи, о томе сазнали из медија.
Додик у разговору за амерички лист истиче да постоје енклаве радикалних исламиста у које, како тврди, локалне полицијске снаге немају приступ, и оцењује да је то један од разлога због којих Република Српска треба да разматра питање независности.
Лист подсећа да је Додик недавно боравио у Вашингтону, након посете Израелу и састанка с премијером Бенјамином Нетанјахуом. Он је поручио да је, по његовом мишљењу, Република Српска изгубила део надлежности које су јој припадале по Дејтонском споразуму, посебно током администрација Барака Обаме и Џозефа Бајдена.
„У међународним односима дође тренутак кад разговори више не функционишу. С независношћу, сви би били у миру”,
навео је Додик, уз оцену да би евентуални повратак Доналда Трампа на власт представљао „шансу за независност”.
Текст у Вашингтон тајмсу закључује да питање унутрашњег уређења БиХ и даље остаје једна од најосетљивијих тема у региону, са снажним међународним одјецима.
СПН је раније писао o провокацијама и застрашивању с којим се сусрећу Срби повратници у ФБиХ.
