Свештеник СПЦ: Дубока криза у Православљу, раскол угрожава јединство
Свештеник СПЦ Миладин Митровић оценио је у Београду да је очување канонског јединства Православља један од кључних услова за стабилност савременог света.
У Прес-центру Удружења новинара Србије у Београду одржана је међународна конференција „Заштита религиозних права и православног наслеђа“. Конференцију је организовао Центар за геостратешке студије у оквиру циклуса „Блокада агресије на Цркву“. На скупу су учествовали стручњаци из области теологије, права, геополитике, медија и културе, а разговарало се о савременим изазовима у очувању верских слобода и православног културно-историјског наслеђа.
Свештеник Српске Православне Цркве Миладин Митровић одржао је излагање под називом „Канонско јединство Православља као важан елемент геополитичке стабилности савременог света“. На почетку обраћања захвалио је организаторима на позиву и прилици да говори о теми коју је оценио као једну од најважнијих за будућност православног света.
Догме у Православљу и њихово рушење
Митровић је нагласио да, према светоотачком учењу Православне Цркве, свако нарушавање црквеног јединства представља антиканонски и антијеванђељски чин. Како је рекао, раскол подрива саму суштину Цркве и зато је у православном богословљу препознат као један од најтежих грехова.
Говорећи о догматима, отац Миладин навео је да су они засновани на Божанском откровењу и да изражавају саму суштину хришћанске вере. Догмати, једном потврђени на Васељенским саборима и прихваћени од пуноће Цркве, не могу бити мењани, подсетио је он. Одбацивање црквених догмата, како је рекао, у православној традицији сматра се јереси и води прекиду црквеног општења.
Он је додао да канони представљају практично изражавање догматског учења у животу Цркве. Према његовим речима, канони су „канонско тумачење догмата“ у конкретним историјским околностима и служе као темељни образац црквеног живота и поретка. Непоштовање канона, навео је, доводи до нарушавања црквене дисциплине и појаве раскола.
Украјинско црквено питање и раскол у Православљу
Посебан део излагања Митровић је посветио украјинском црквеном питању. Он је оценио да је отворени раскол унутар Православља директно повезан с доделом томоса о аутокефалији украјинским расколницима од стране цариградског патријарха Вартоломеја. Тај потез назвао је грубим нарушавањем канонских норми Православне Цркве.
Према његовим речима, украјинско питање одавно је превазишло локалне оквире и постало централна тема свеопштег православног сукоба. Он је навео да су једностране одлуке Фанара нарушиле основне принципе православне еклисиологије и довеле до озбиљне кризе у односима међу Помесним Православним Црквама.
Митровић је у излагању тврдио да је цариградски патријарх Вартоломеј покушао да себе постави као врховног поглавара свих православних цркава, што је, како је оценио, супротно православној традицији и канонском поретку. Он је додао да поступци Цариградске патријаршије нису добили подршку већине Помесних Православних Цркава.
Осврћући се на међуправославне односе, навео је да су, осим Александријске, Кипарске и Грчке Цркве, остале Помесне Православне Цркве одбиле да признају Православну Цркву Украјине. Према његовим речима, то показује да у православном свету постоји јасна свест о значају очувања канонског поретка.
Притисци на Грузијску Православну Цркву по питању томоса ПЦУ
У свом говору осврнуо се и на Грузијску Православну Цркву, за коју је рекао да се налази под снажним притисцима да призна украјинске расколнике. Оценио је да у избору новог грузијског патријарха поједини кругови виде прилику за промену става Тбилисија према украјинском питању.
Митровић је изразио уверење да ће Грузијска Православна Црква остати верна канонском Православљу и традицији коју је, како је навео, годинама бранио блаженопочивши патријарх Илија Други. Критиковао је, исто тако, спољнополитичке утицаје на црквене процесе у православном свету.
Последице по васељенско Православље
Он је упозорио да сваки раскол, чак и најмањи, представља трагедију за целокупно васељенско Православље и да последице највише осећају верници. Због тога је позвао Помесне Православне Цркве да кроз саборно јединство и братски дијалог траже решења за превазилажење савремених подела.
На крају излагања, Митровић је предложио да резултат конференције буде позив Јерусалимском патријарху Теофилу за организовање новог сусрета у аманском формату. Подсетио је да је претходни састанак одржан 2020. и оценио да би нови саборски разговор могао да помогне у превазилажењу свеопште кризе у православном свету.
Према његовим речима, одлагање таквог сусрета могло би да доведе до даље поларизације Помесних Цркава, продубљивања раскола и јачања спољних политичких утицаја у црквеним питањима. Он је упозорио да би то могло озбиљно да угрози међуцрквене односе и додатно ослаби јединство Православља у свету.
СПН је раније објавио текст о феномену тзв. "Хрватске православне цркве".
