У Бечу одата почаст Вуку Караџићу: „Просвјета“ традиционално положила венце
Чланови Српског просветног и културног друштва „Просвјета Аустрија“ положили су венце на споменик Вуку Караџићу у Бечу, на годишњицу његове смрти.
Поводом годишњице смрти Вука Стефановића Караџића, чланови Управе Српског просветног и културног друштва „Просвјета Аустрија“ традиционално су положили венце на његов споменик у Бечу, одајући пошту реформатору српског језика и писма. Вук Караџић преминуо је у Бечу 7. фебруара 1864, у граду у којем је провео значајан део живота и стваралаштва.
Тим симболичним чином истакнут је значај који Вук Караџић има за српску културу, идентитет и историју, али и његова трајна веза с аустријском престоницом. Представници „Просвјете“ подсетили су да је Беч био једно од кључних места у којима су настала најважнија дела српске језичке реформе.
„Посебну симболику овогодишњем полагању венаца даје чињеница да се од прошле, 2025, простор око споменика званично назива Трг Вука Караџића.
До тог значајног признања дошло је након дугогодишње иницијативе, упорне борбе и залагања СПКД „Просвјета Аустрија“, које је континуирано радило на томе да се лик и дело Вука Караџића, трајно и видљиво, обележе у главном граду Аустрије”, наглашено је у Просвјети.
„Именовање трга представља важан корак у очувању културног сећања и афирмацији српске културне баштине у Бечу, као и признање доприносу који је Вук Караџић дао не само српској, већ и европској култури. Из Просвјете су поручили да ће и убудуће наставити да негују традицију обележавања значајних датума из српске културне историје, као и да раде на јачању видљивости српске заједнице и њених културних вредности у Аустрији”,
додали су представници „Просвјете“ из Беча.
Вук Караџић је, одмах по упокојењу, био предмет интересовања српске јавности и заједнице у Бечу. Према подацима Музеја Вука и Доситеја, након његове смрти послат је телеграм у Београд кнезу Михаилу са питањем где ће Вук бити сахрањен. Одговор да ће сахрана бити обављена у Бечу изазвао је разочарање код Вукових пријатеља и српских студената, који су се потом окупили и његово тело пренели у Грчку капелу.
У капели су, поред ковчега, била постављена два стола, на једном су се налазила Вукова дела, а на другом његово ордење. Погребној поворци до гробља Светог Марка присуствовали су не само Срби, већ и бројни Словени, као и поједини Немци који су га познавали и поштовали.
„Опело су одржали сутрадан архимандрит Герасим Петрановић и прота Рајевски, Вуков лични пријатељ, уз учешће свих свештеника Грчке цркве у Бечу. Два српска студента одржала су пригодне говоре: један на српском, а други на немачком језику”,
наводи се у Музеју Вука и Доситеја.
У говору Александра Сандића, изречена је и заклетва омладине да ће, као и за живота, Вукову успомену поштовати и након његове смрти и наставити путем који је утемељио, што је забележено у делу „Вук и породица” Ј. Шаулића из 1978.
СПН је раније писао о томе да се име Вука Стефановића Караџића најзад нашло на мапи аустријског главног града.
