Митрополит Јован: Покајање отвара врата раја и значи промену живота
У беседи у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, митрополит Јован је указао да су покајање, пост и молитва суштински пут обнове човека и његовог односа са Богом.
У Недељу о митару и фарисеју, 1. фебруара 2026, Митрополит шумадијски Јован служио је свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, где се сабраном народу обратио беседом посвећеном смислу покајања, поста и унутрашње духовне борбе.
Полазећи од јеванђељске приче о митару и фарисеју, митрополит Јован је нагласио да је пост неодвојив од молитве и да није само уздржање од хране, већ пре свега подвиг унутрашњег преображаја. По његовим речима, истински пост треба да умањи страсти, а да у човеку ојача духовне вредности, јер управо из несузбијених страсти проистиче све зло које човека удаљава од врлине.
Говорећи о црквеној песми која се пева на почетку припремних недеља за Велики пост, митрополит Јован је указао да је њена порука сажета и довољна сама по себи: „Покајањем отвори нам врата, Животодавче.“
Он је објаснио да човек без молитве и поста сам затвара врата раја за себе, подсећајући на праотаца Адама, који је падом и прекидом заједнице са Богом изгубио рај. Та врата, како је нагласио, остају затворена све до доласка Христовог, Његовог страдања, Васкрсења и силаска у Ад, када Господ изводи праведнике и поново отвара пут ка Царству Небеском за цело човечанство.
Посебно је истакао да Господ не тражи од човека самодовољност и привидну исправност, већ искреност и свест о сопственој немоћи. Управо је у томе, како је нагласио, суштинска разлика између фарисеја и митара.
„И истински човек отвора врата раја покајањем, постом, молитвом, причешћем, светим врлинама и добрим делима.“
Митрополит Јован је нагласио да покајање није тренутни осећај кривице, већ трајна одлука за промену живота, за преиспитивање сопствених поступака и непрестано враћање Богу кроз смирење и молитву.
„Заиста покајање означава промену живота“,
поручио је митрополит, позвавши вернике да предстојећи пост дочекају као време духовне обнове, а не као пуку спољашњу форму.
СПН је раније писао о посту уопште и Великом посту конкретно.
