Општина Лучани одала почаст - владика Фирмилијан добио своју улицу
Скупштина Општине Лучани усвојила је предлог да једна улица у Каони понесе име владике Фирмилијана Оцоколића, угледног архипастира Српске Православне Цркве.
Народ Драгачева наставља да чува успомену на владику Фирмилијана Оцоколића, једног од најзначајнијих српских архијереја у расејању. Једна улица у његовом родном месту Каони носиће његово име.
Скупштина Општине Лучани прихватила је предлог Удружења „Наше Драгачево” да улица у Каони понесе име владике Фирмилијана, чиме је одато признање његовом животу, духовном раду и служби народу и Цркви.
Владика Фирмилијан током читаве архипастирске службе у Америци остао је снажно повезан с родним Драгачевом. Помагао је храмове и манастире свог краја, а посебну бригу посвећивао је цркви Усековања главе Светог Јована у Каони, где је службовао његов отац, прота Урош Оцокољић. Значајну помоћ пружао је и храму Светог архангела Гаврила у Гучи, где је уписан као велики добротвор.
Вест да ће улица у Каони носити његово име мештани су примили са радошћу и поносом, истичући да сећање на владику Фирмилијана остаје трајно присутно међу народом Драгачева.
Ко је био владика Фирмилијан?
Владика Фирмилијан рођен је 25. децембра 1909. у Властељицама у Драгачеву. После школовања у Чачку и Сарајевској богословији, рукоположен је за свештеника и службовао у Каони, а потом у Крагујевцу и Београду. После породичне трагедије, када су му преминули супруга и новорођено дете, посветио се монашком животу и замонашио се 1939. у манастиру Острог, добивши име Фирмилијан.
Свети архијерејски синод Српске Православне Цркве упутио га је 1940. у Сједињене Америчке Државе, где је обављао дужност секретара Америчко-канадске епархије. Током Другог светског рата боравио је у Енглеској, где је био дворски свештеник краља Петра II Карађорђевића и венчао га 1944.
По завршетку рата наставио је службу у Америци, докторирао на Универзитету у Чикагу на теми „Законик цара Душана” и службовао у више српских парохија у САД. За Епископа средњезападноамеричког постављен је 1963. са седиштем у Либертвилу.
Током црквеног раскола у дијаспори се борио за очување јединства Српске Православне Цркве, а значајан допринос дао је и очувању српског идентитета у Америци. Покренуо је бројне културне и духовне активности, подржао издавање књига о српској историји и био иницијатор оснивања Хиландарског одељења на Универзитету у Охају.
Због нарушеног здравља разрешен је епископске дужности 1987, а упокојио се 2. новембра 1992. године у Либертвилу, где је и сахрањен.
