Одлука Синода Кипарске Цркве о Тихику оцењена као неканонска
Стручњаци за канонско право оцењују да је одлука Синода Кипарске Православне Цркве о забрани митрополиту Тихику донета без суда и супротно канонима и Уставу.
Одлука Светог Синода Кипарске Православне Цркве о увођењу забране служења канонском митрополиту Пафоског трона Тихику представља акт лишен канонске, правне и институционалне легитимности, наводи се у опширном правно-канонском закључку објављеном на сајту aktines.blogspot.com.
Према оцени аутора, Синод је архијереју изрекао казну без спровођења канонског судског поступка.
У документу се истиче да није реч о појединачним процедуралним пропустима, већ о одлуци која је у самој основи неважећа – јер је донета без суда, без формалног изношења оптужби и без поштовања елементарних начела црквеног права.
У случају митрополита Тихика, како се констатује, није било ни оптужнице, ни саслушања, нити коначне судске одлуке. Комисија коју је формирао Синод, наглашава се у закључку, не представља црквени суд и нема овлашћења да суди архијерејима.
Подсећа се да у Православној Цркви важи непроменљиво правило да се ниједна казна не може изрећи без претходног канонског суда. На то, како се наводи, указују и канони који захтевају разматрање оптужби у присуству оптуженог и на основу доказа, као и строго утврђену судску процедуру.
Посебно се истиче да је забрана служења по својој природи канонска казна, јер онемогућава епископа да служи као архијереј. Због тога она не може бити привремена, превентивна нити уведена без судске пресуде, а покушаји да се таква мера представи као административна нужност не отклањају њену антиканонску природу.
Аутори анализе подсећају и на Устав Кипарске Цркве, који сваком архијереју гарантује право да буде саслушан, претпоставку невиности и вођење поступка искључиво у оквиру прописаних процедура. Устав, како се наводи, не предвиђа могућност забране митрополиту без суда, нити забрану боравка у сопственој митрополији или административно удаљавање из црквених просторија.
Због тога се закључује да је спорна одлука, са становишта Устава Кипрске Православне Цркве, ништавна и подложна укидању.
Истовремено се наглашава да канонско право Цркве има пре свега исцелитељски, а не казнени карактер и да и у случају оптужби морају бити поштовани сразмерност и пастирска одговорност.
Примена оштрих мера, које укључују фактичко изгнанство, промену брава, ограничење приступа и укључивање државних структура, оцењује се као поступање супротно духу црквеног служења и као извор саблазни међу верницима.
У завршном делу документа указује се и на то да митрополит Тихик, као грађанин, ужива заштиту права гарантованих Уставом Републике Кипар и Европском конвенцијом о људским правима, посебно у погледу права на правично суђење и поштовање приватног живота. Лишавање смештаја, приступа месту служења и јавно понижење без судске одлуке могу се, како се наводи, тумачити као повреда тих права.
Закључак правно-канонске анализе гласи да је одлука Светог Синода Кипарске Православне Цркве о забрани Митрополиту пафоском Тихику антиканонска, противуставна, правно неважећа и институционално ризична. Она ствара преседан самовоље, те је и морално неприхватљива.
У документу се позива на хитно укидање забране и пуно враћање права митрополиту Тихику, уз поруку: „Без канона нема Цркве – већ само власт“.
СПН је писао да је Архиепископ кипарски Георгије уз присуство полиције заменио браве на згради Митрополије пафоске.
