Бањалука се сећа: 84 године од злочина - 2.315 српских жртава за 24 сата
У Бањалуци ће 1. фебруара 2026. бити обележене 84 године од усташког злочина НДХ у ком је 7. фебруара 1942. за један дан убијено 2.315 српских цивила, међу њима 551 дете.
У бањалучком насељу Дракулић у недељу, 1. фебруара 2026, биће обележена 84. годишњица злочина Независне Државе Хрватске над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и у руднику Раковац код Бањалуке. Покољ је почињен 7. фебруара 1942. Тог дана усташе су, у оквиру унапред планиране и организоване акције, на свиреп начин убиле 2.315 Срба, међу којима је било 551 дете.
Програм обележавања почеће у 9 часова заупокојеном Литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, док ће централни део комеморације бити одржан код Спомен-костурнице. У 12 часова биће служен помен убијеним српским цивилима, након чега ће уследити полагање венаца и цвећа, наведено је из Министарства за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске. Затим ће се обратити званице.
Подсетимо, усташке власти НДХ су злочине у тим селима и у руднику Раковац планирале и организовале унапред. Према историјским изворима, коначан план покоља договорен је 6. фебруара 1942. у фрањевачком самостану у бањалучком насељу Петрићевац.
„Главни организатор злочина био је усташки стожерник Виктор Гутић, а извршили су га припадници 2. сатније Тјелесног здруга Анте Павелића под командом натпоручника Јосипа Мишлова, уз активно учешће фрањевачког капелана фра Мирослава Филиповића Мајсторовића“,
рекао је Небојша Видаковић, помоћник Министра за борачко-инвалидску заштиту РС.
Покољ је започео у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. у руднику Раковац, где су усташе убиле 52 од 60 српских рудара. Након тога, око 400 припадника усташких јединица наставило је систематско убијање српског становништва у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, идући од куће до куће.
Жртве су били искључиво цивили, жене, деца и старци, јер су војно способни мушкарци у то време углавном били у заробљеништву. Злочин је извршен без употребе ватреног оружја, што, како је наглашено, додатно сведочи о суровости и намери починилаца.
Према истраживању писца и истраживача Лазара Лукајића, који је у делу „Фратри и усташе кољу“ објавио именични списак жртава, тог дана су у Дракулићу убијена 1.363 српска цивила, у Мотикама 679, у Шарговцу 257, као и 16 српских рудара из других села, што укупно чини 2.315 убијених Срба.
Посебно трагичан злочин почињен је у Народној школи у Шарговцу, где су усташе 7. фебруара 1942. убиле 52 српска ученика узраста од 7 до 14 година.
„Школу су похађала дјеца различитих вјероисповијести, а православна дјеца су насилно издвојена и убијена у школској згради“,
подсетио је Видаковић, додајући да је након злочина учитељица Добрила Мартиновић, под претњом смрћу, била приморана да у школски дневник упише да су убијена деца „умрла природном смрћу“.
Ти записи данас се чувају у Архиву Републике Српске као аутентично сведочанство о злочину.
Видаковић је навео да је после Другог светског рата, због политике братства и јединства, овај злочин деценијама био прикриван и потискиван из јавности. Тек 1965. приступило се прикупљању посмртних остатака жртава и њиховом сахрањивању у заједничку костурницу у Дракулићу, где је подигнут споменик са натписом који није наводио стварне извршиоце, већ је говорио о „жртвама фашистичког терора“.
Споменик је обновљен 1991, а у Доњем Дракулићу изграђен је Спомен-храм Светог великомученика Георгија, освештан 2009, посвећен жртвама покоља.
Обележавањем годишњице злочина, истиче се чување историјске истине и културе сећања на недужне цивиле који су страдали само зато што су били Срби. Окупљање и ове године организује Одбор Владе РС за неговање традиције ослободилачких ратова.
СПН је раније писао о злогласном логору смрти „Силос“ у једном од села општине Хаџићи.
