На данашњи дан из штампе је изашао „Октоих првогласник“
Прва српска штампарија на Цетињу штампала је прву књигу на српском језику – „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија.
На данашњи дан 1494. године одштампана је једна од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.
Октоих – осмогласник, штампан 4. јануара 1494. у Ободској штампарији. Димензије 254 х 186 mm, обим 269 листова (538 страна).
Штампан је на папиру у двије боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни, заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П.
Штампање и украшавање Октоиха извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији.
Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свету.
Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује на жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у окружењу.
Ово културно-историјско и патриотско дело је имало за циљ да штампање књиге надомести, у време турских освајања, разарања угашене скрипторије у црквама и манастирима.
Из типографије Црнојевића штампарије изашло је, колико се до сада зна, пет дјела:
1. Прва икунабула – Октоих првогласник, штампан током 1493. године, а завршен 4. јануара 1494. године.
Октоих је најзначајнија, најсадржајнија и највише коришћена богослужна књига православне Цркве, настала још у осмом веку.
2. Октоих петогласник, штампан вероватно у току 1494. године је друга књига и логичан наставак претходне. Он је прва илустрована јужнословенска књига која је сачувана само у фрагментима који чине једва 1/6 књиге.
3. Трећа по реду, а највећа по обиму је књига Псалтир која је с техничке стране најсавременија, а нарочито се истиче по лепоти насловних слова и иницијала.
4. Наредна књига је Молитвеник, која је првобитно садржала текстове литургија за посебне потребе и она је сачувана само у фрагментима.
Најпотпунији је онај из манастира Тројице у Пљевљима који садржи 184 странице.
5. Последња позната Црнојевића икунабула је Четворојеванђеље, штампано вероватно 1496. године. До сада није пронађен ниједан примерак ове књиге и о њему се сазнаје на основу података да је препис „извод од форми Црнојевић од сложенија Макарија” урађен 1548. године у Буђеновцима у Срему.
Поред наведених књига сматра се са разлогом да је у Црнојевића штампарији „било још и више али "да нису пронађене”.
Први штампар, који је одштампао све књиге из Црнојевића штампарије био је штамапар Макарије, особити мајстор „да му је тешко било наћи такмаца у јужнословнеском свету, чак и међу најбољим штампарима”.
Макарије је био главно техничко лице и руководилац штампарије, а радио је са још 7 помоћника. Претпоставља се да је штампарску вештину учио у Венецији. Био је не само талентовани штамапар, већ и даровити и уман мислилац и богослов.
Раније је СПН писао о предавању о Божићу у Подгорици.
