Хуманитарна акција „Једна књига – један оброк“: Куповином књиге храните гладне

С благословом Патријарха српског Порфирија, у сарадњи манастира Тумане и Верског добротворног старатељства, покренута је хуманитарна акција „Једна књига – један оброк“.

Идеја је једноставна и снажна: куповином књиге обезбеђујете оброк за некога ко гладује.

Повод за акцију је излазак новог издања манастира Тумана – књиге „Она никада не спава – Туманска красница“. Њу потписује архимандрит Димитрије, игуман манастира Тумане. Цена књиге је симболичних 299 динара, а сваки купљени примерак директно финансира један оброк за кориснике народних кухиња Верског добротворног старатељства СПЦ.

На конференцији за медије, одржаној 2. септембра 2025. у Београду, архимандрит Димитрије подсетио је на историјат чудотворне иконе Пресвете Богородице која се већ девет деценија чува у манастиру Тумане.

„Одлучили смо, у име Мајке Божје, да сав приход од продаје ове књиге усмеримо на оне који гладују – да заједно са Богородицом нахранимо гладне“, рекао је архимандрит Димитрије.

Владика Петар, координатор Верског добротворног старатељства у Београду, оценио је да ова акција носи „троструки благослов“: читаоци добијају драгоцено духовно штиво, хране гладне, и – како каже – „купују свој небески бон“.

„Ко нахрани гладнога у име Христово, томе и сам Христос узвраћа“, поручио је владика, подсећајући на речи Јеванђеља.

Књига је од 1. септембра доступна на киосцима и продајним местима широм Србије. Свака куповина је више од акта читања – то је чин љубави према ближњем.

Манастир Тумане ове године обележава 90 година од доласка чудотворне иконе Богородице. Тим поводом, у недељу 21. септембра, биће служена свечана Литургија, с почетком у 8:30 часова.

Чудотворна икона Туманске Богородице – сведок вере и утехе кроз векове

Икона Пресвете Богородице, позната као Туманска красница, стара је више од четири века и представља један од највећих духовних бисера манастира Тумане. Према предању, преживела је паљење цркве у Русији 1917, када је након бољшевичке револуције остала нетакнута међу спаљеним рушевинама храма у ком је боравила.

Руски монаси емигранти пренели су је у Србију – најпре у Београд, потом у Миљков манастир код Свилајнца, да би 1935. била коначно похрањена у Туманима.

Од тада, икона је постала извор многих исцељења и духовне утехе, о чему сведоче бројни поклоници. Многи верују да њено присуство у манастиру није случајно, већ дар Пресвете Богородице народу у невољи.

Управо тим духовним искуствима посвећена је књига „Она никада не спава“, називом који упућује на непрестано материнско старање Богородице за све који јој се обраћају.

СПН је раније писао о речима владике Јоаникија да нас заступништво Пресвете Богородице крепи и обнавља.