Владика Исихије позвао вернике да љубављу носе бреме ближњег
Љубав као темељ односа према Богу и човеку нашла се у средишту литургијске беседе владике Исихија у храму Вазнесења Христовог у Осечини.
У проповеди у прву недељу Божићног поста, владика Исихије подсетио је да питање вечног живота треба да одређује читав наш живот и додао да јеванђељска перикопа из Лукиног јеванђеља ставља у средиште баш љубав као испуњење старозаветних закона.
Он је указао да Господ Христос, одговарајући човеку од закона, изједначава љубав према Богу са љубављу према човеку и наглашава да су обе неопходне за живот вечни. Владика истиче да је законик кроз питање желео да куша Спаситеља, али Христос надограђује разговор тумачећи причу о милостивом Самарјанину, коју је представио као универзалну поруку о милосрђу.
Објаснио је да је Самарјанин икона Христа који „узима на Себе наше грехе, који су нас израњавили“, носи их и омогућава човеку да се исцели и сједини са Њим кроз живот у Цркви. Пример Самарјанина проширује поимање ближњег изван племенског и друштвеног оквира, јер је сваки човек који дели исту људску природу ближњи и заслужује да га волимо „као самог себе“, подсећа нас владика.
У завршном делу, архијереј је поручио да љубав не сме бити половична ни романтизована, већ конкретно чињење добра другоме и брига о његовом спасењу. Позвао је вернике да ту љубав покажу према народу на Косову и Метохији, у Палестини и свим местима где људи страдају.
Подсетио је да је прилог прикупљан у храмовима Епархије ваљевске један од начина да се та љубав према нашој браћи и сестрама на Космету пројави.
На крају, епископ Исихије указао је и на значај Светог Севастијана Џексонског, првог српског монаха рођеног у Америци, који је унесен у календар Српске Православне Цркве 2015.
СПН је раније писао о поуци патријарха о Самарјанину - да милосрђе превазилази границе и веру.
