Бојовић: „Српски мора бити службени језик у Црној Гори“
Драган Бојовић за „Политику“ истиче да је службени статус српског у Црној Гори неопходан да би се успоставила демократска равнотежа и отклонила дуготрајна неправда.
Драган Бојовић, писац и посланик Демократске народне партије у Парламенту Црне Горе који не одустаје од борбе за равноправност Срба у Црној Гори, у интервјуу за „Политику“ 25. новембра 2025, поново је скренуо пажњу на положај српског језика. Он истиче да се кроз Устав мора утврдити чињенично стање, јер је реч о највећој језичкој заједници у тој земљи. Бојових наглашава и да не постоји пример државе у којој језик већине нема статус службеног, те да је садашња ситуација преседан који ствара осећај дубоке неправде.
Указујући да је српски језик у институционалном систему практично скрајнут, Бојовић тврди да се ради о облику дискриминације који је тешко упоредити са европском праксом. Он објашњава да већинска заједница у Црној Гори живи у околностима у којима се њен језик третира као мањински, иако се највећи број грађана на пописима изјашњава да говори управо српски. Према његовим речима, демократски поредак мора да почива на равнотежи интереса, а она је нарушена оног тренутка када језик већине нема статус који му природно припада.
Бојовић је зато позвао омбудсмана да покрене специјални извештај о положају српског језика како би се, како каже, стварно стање коначно документовало и институционално размотрило. Верује да би ти налази представљали почетак системског решавања проблема који се годинама прикрива политичким интерпретацијама. Додаје и да омбудсман, као чувар једнакости, мора реаговати онда када је већинска заједница у подређеном положају.
Реагујући на тврдње појединих посланика ДПС-а да предлог о изједначавању статуса српског и црногорског језика представља позив да се „црногорски не третира као државни“, Бојовић одговара да питање језика није политичко, већ научно.
Подсећа да назив државе и језика не морају бити идентични – како се у Аустрији говори немачки, у САД енглески, а у Аргентини шпански – тако и у Црној Гори језик већине природно треба да има службени статус, без довођења у питање црногорског као језика једног дела становништва.
Упозорава да се у опозиционом Европском савезу често тврди како „преувеличава статус српског језика“, али Бојовић истиче да опис стања није питање тумачења, већ фактографије. По његовим речима, институционални третман српског језика у Црној Гори не одговара његовој реалној заступљености у друштву, што природно производи фрустрацију и неповерење у институције.
Бојовић закључује да је службени статус српског језика нужан за демократску стабилност државе:
„То није идеолошко, већ демократско и правно питање. Службени језик мора да одсликава друштвени фактицитет. Ако је већински језик српски, онда треба да има статус службеног језика. То је основна цивилизацијска логика – и ништа више од тога.“
СПН је раније писао о томе да ли у Црној Гори неке структуре спроводе историјску ревизију на рачун Срба и СПЦ.
