„Велики школски час“: 84 године од стрељања цивила у Крагујевцу

Тишина у Шумарицама, која сваког 21. октобра окупи потомке жртава, грађане, ученике и представнике државе, одјекује јаче од сваког гласа. Централна државна церемонија „Велики школски час“ одржана је крај споменика „Прекинут лет“, где је 21. октобра 1941. нестао један град.

Од 2011. данашњи дан обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Главној комеморацији у Шумарицама претходили су комеморативни програми у насељима Илићево, Маршић и Грошница, где су Немци стрељали још око 400 цивила. У Музеју „21. октобар“ одржано је традиционално „Бдење“.

Овогодишњи програм носио је симболичан наслов „Деца говоре“, а изведен је у режији Драгане Милосављевић, уз учешће младих глумаца и хора Шумадијске епархије.

Комеморацији су присуствовали представници Владе Србије, града Крагујевца, као и дипломатски кор и делегације из иностранства. Са скупа су упућене поруке мира, солидарности и вечног сећања на жртве пренели и ученици крагујевачких школа.

У молитвеном делу обележавања служен је парастос Светим Новомученицима Крагујевачким, који је предводио Епископ шумадијски Јован са свештенством.

„Они који су пали у Шумарицама сведоче да слобода нема цену, а вера у доброту човека нема границе“, поручио је у беседи владика Јован, нагласивши да је обавеза свих да сећање преносе поколењима.

Сценску поему“Срце земље“ аутора Драгана Бошковића за извођење на комеморацији режирао је Марко Ђорђевић. Музику је компоновала Софија Милутиновић Обровић.

Током програма прочитани су стихови Десанке Максимовић из „Крваве бајке“, уз музичке интерпретације које су подсетиле на вечну поруку песме. На сцени су се смењивала деца, млади, уметници и преживели сведоци – у јединственом дијалогу сећања.

Међу бројним учесницима био је и хор Прве гимназије, чији су ученици својим наступом подсетили да су њихови вршњаци пре више од осам деценија страдали само зато што су били Срби.

„Сећање на њих за нас није обавеза, већ част“, рекла је ученица завршног разреда у обраћању присутнима.

Комеморација је завршена минутом ћутања и полагањем венаца код Споменика стрељаним ђацима и професорима, који је већ деценијама симбол града. Уз звуке звона и молитву, Шумарице су још једном постале сабориште тишине, опомене и поштовања.

СПН је писао о парастосу жртвама Погрома у Бачкој.