Обележена 109. годишњица искрцавања српске војске на Крф и Видо
Тај тренутак ушао је у историју као једно од најтрагичнијих, али и најсветијих поглавља српске историје.
На Крфу и Виду данас је обележена 109. годишњица искрцавања српске војске у Првом светском рату, на местима која су за Србе постала вечита светилишта.
Државну делегацију Србије предводио је председник Владе проф. др Ђуро Мацут, који је положио венце испред Маузолеја на Виду, као и у „Плаву гробницу“, где су у морским дубинама почивале хиљаде српских војника. У делегацији су били и министар одбране Братислав Гашић, министарка за рад Милица Ђурђевић Стаменковски и представници Српске православне цркве.
Мацут је у свом обраћању подсетио да је српска војска, након исцрпљујућег повлачења преко Албаније у зиму 1915/16, на Крфу нашла нову снагу за наставак борбе и коначно ослобођење отаџбине. По његовим речима, више од 210.000 људи изгубило је живот током голготе, а на самом Виду више од 5.400. „Свака стопа овог острва је гроб, а свака жртва сведочанство верности заклетви да ћемо се бранити и одбранити“, поручио је премијер.
Историјски записи бележе да је српска војска на Крфу била дочекана братски и саосећајно, да је управо тамо извршена реорганизација и образована држава у изгнанству, а у пролеће 1916. војска је пребачена на Солунски фронт, који ће 1918. године пробити и ослободити Београд.
Комеморативни програм ове године обухватио је и полагање венаца са брода грчке морнарице. Док су српски и грчки званичници спуштали венце у море, са другог брода огласиле су се сирене, а хор је извео песму „Тамо далеко“, док је стихове Милутина Бојића „Плава гробница“ преносио разглас.
На Лазарету, малом острву код Крфа, савезнички санитет вршио је прву тријажу српских војника — многи су упућени на Видо, где је смрт косила измучене борце. У почетку су сахрањивани у плитким гробницама, а касније су тела полагана у Јонско море. Тај тренутак ушао је у историју као једно од најтрагичнијих, али и најсветијих поглавља српске историје.
СПН је раније писао о помену који је игуман Хиландара служио српским војницима на врху Кајмакчалана.
