Широм храмова СПЦ прослављен Свети Јустин Ћелијски
СПЦ је молитвено и торжествено прославила свог угодника Божијег.
У недељу, 14. јуна 2026.године своју славу су прославили и вероучитељи из Епархије ЗХиП.
Митрополит Димитрије служио је Свету литургију у манастиру Светог Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима.
Митрополиту саслуживало је свештенство Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
По благослову Епископа, на јеванђељску тему бесједио је јереј Срђан Милошевић.
Након отпуста извршено је освећење славског колача и жита, које су припремили вероучитељи.
Они су се на овај дан сабрали у Мркоњићима како би по пети пут прославили празник Светог Јустина Ћелијског, којег су изабрали за свог заштитника.
На дан када наша Света Црква молитвено прославља Светог Јустина Мученика и Филозофа и Преподобног Јустина Ћелијског, саборно и молитвено је било у Острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Натанаило, а саслуживала су му сабраћа: архимандрит Мирон, јеромонах Роман и јерођакон Сергије, као и протојереј Младен Томовић, барски парох.
Уз молитвено учешће острошког монаштва и верног народа, одговарала су острошка братија.
После читања Светог Јеванђеља о томе како је Господ Исус Христос призивао ученике своје, будуће апостоле, сабранима се речима празничне беседе обратио о. Роман.
"Исто као што је Господ пролазио кроз Капернаум и крајеве Галилејске, тако је послије 2000 година пролазио и кроз наше крајеве и кроз Врање идући ка Манастиру Светог Прохора Пчињског, позва још једног новог апостола, Благоја, потоњег Јустина Ћелијског и Свеправословног",— казао је о. Роман.
Подсетио је да су Преподобног Јустина комунистичке власти након Другог светског рата пребациле у Манастир Ћелије, где је био у кућном притовру.
"Он иако није постао епископ, био је отац и духовник свима, па чак и епископима, па чак и патриарху, савјетујући их, па чак и понекад и ошту ријеч упућујући, али то све ради добра и ради утврђивања богочовјечанског Тијела Христовог, који се Црква зове. И заиста он је као такав, ако бисмо гледали савременим очима, савременим сагледавањем ситуације у Цркви, он би данас по некима који су се одвојили од заједнице са Црквом, јер тако требало тада и онда да се одвоји, али не. Он је остао у оквиру, он је остао у тору, бранећи и борећи се за стадо унутар тора, јер знао је да су ван зидина тора вукови, и медвједи, и лисице, и шакали, који гледају да разграбе словесно стадо Христовог. И сви они који данас мисле да су ван Цркве и ван заједнице са Црквом следбеници Светог Аве Јустина, не знам да ли им је неко рекао да су у великој прелести, зато што је Свети Ава Јустин човјек Цркве, чије цијело биће је било прожето Црквом и служио је Цркви, свједочећи и цитирајући ријечи Светог Кипријана Картагинског, чије је такође житије превео и удјенуо у житија светих, који каже ”Коме Црква није мајка, томе Бог није отац”, – поручио је о. Роман честитајући празник свима.
На празник преподобног Јустина Ћелијског у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света литургија.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Игор Балабан, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића, протојереја Бранка Вујачића и ђакона Ведрана Грмуше.
Након прочитаних зачала из Дела апостолских и Светог јеванђеља, сабранима се пастирским словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Игор Балабан, који је своју беседу утемељио на апостолској поуци да се пред Богом неће оправдати они који само слушају закон, него они који га творе и испуњавају.
Говорећи о односу према ближњима, отац Игор је подсјетио да човјеку није увек лако ни са рођеном браћом и сестрама, па зато не треба да се чудимо што нам понекад није лако ни са онима који су нам род по Оцу Небескоме. Ипак, хришћанин је позван да сваком односу приступа са љубављу, пажњом и свешћу о светости људске личности.
„Увек и свагда тим односима треба да приступамо с љубављу. Треба да приступамо са пажњом. Треба да приступамо имајући у виду да нема веће светиње од другог човека“,–нагласио је отац Игор.
Тумачећи поштовање светих моштију, он је указао да Црква у њима препознаје видљиво свједочанство да су људска тела сасуди Духа Светога. Светитељима, како је казао, то прослављење није потребно ради њих самих, јер су они са Богом, него је потребно нама — да нас утврди, укрепи и подсети на призвање сваког човека.
„Код наших светитеља нетрулежних мошти имамо и доказ. Видимо да је то стварно сасуд Духа Светога, да је некаква природна сила изгубила моћ над тим телом и да га држи Божанска сила из разлога да нас окрепи. Јер томе светитељу то ништа не треба, он је са Богом. Њега је Бог узео, али треба нама да нас утврди. Е исто тако, свако од нас је сасуд Духа Светога“,– казао је отац Игор.
Зато је, према његовим речима, неопходно да у сваком човеку препознамо ближњега. Ближњи није само онај са којим дијелимо дом, породицу или крвно сродство, него сваки човек кога нам Бог ставља на пут.
„Сви су ближњи. Имамо неке с којима живимо под истим кровом. Имамо неке с којима нам је крв мало ближа него неких других. Али смо сви ближњи“,– поручио је началствујући свештеник.
Раније је СПН писао како је заветни храм Светог Јустина Ћелијског прославио свог небеског заштитника.
