Православље у Немачкој: од имигрантске цркве до вере рођених Немаца
Редакција СПН-а у Немачкој урадила је обиман осврт на стање православља у Немачкој, из ког сазнајемо да православље у Немачкој више није искључиво вера досељеника.
У последњим деценијама, а посебно последњих година, оно се све чвршће укорењује у немачком друштву. И то не само кроз растући број парохија и верника, већ и кроз дубљу интеграцију у језик, културу и свакодневицу земље, пише СПН Немачка.
Један од знакова те промене је сцена из православне цркве у Балингену, где свештеник са швапским акцентом служи на немачком, а тек потом верници преводе на руски. То је инверзија уобичајене слике у већини православних заједница у Немачкој, где староседеоци Немци често чине мањину и пажљиво слушају проповеди на крају службе на „другом језику“.
Парохија у Балингену припада Архиепископији православних заједница руске традиције у Западној Европи, са седиштем у Паризу. Њен старешина, протојереј Михаил Бук, рођен је као Немац и првобитно је био католик. Он је један од примера људи западног културног порекла који су нашли свој духовни дом у Православној Цркви. У парохији је присутан и широк етнички спектар – од Руса и Румуна до Грка и новопридошлих Украјинаца.
Слични примери постоје широм Немачке. У Минхену је под окриљем Руске Православне Заграничне Цркве формирана засебна немачкојезична заједница. У Берлину, парохија Светог Исидора, основана 2002. при Московској Патријаршији, настоји да православље заживи у складу са немачким језиком и менталитетом. А у Лимбургу је недавно основана заједница Светог Лубенција, под јурисдикцијом Српске Православне Цркве – епархије за Немачку, која као невизантијског свеца-покровитеља има ранохришћанског светитеља из немачке историје.
И манастири прате тај процес. Унтеруфхаузен, под јурисдикцијом Српске Православне Цркве, и његова испосница у Гајлнау, негују литургијски и монашки живот на немачком. Манастир Бухаген, при Бугарској цркви, развија сопствену визију „немачког православља“, засновану на историјским коренима, не само као културно прилагођавање, већ као аутентично духовно наслеђе.
Удружење „Deutschsprachige Orthodoxie in Mitteleuropa“ (Немачкојезично православље у Централној Европи) подржава такве иницијативе и пружа мапу свих литургијских места у Немачкој где се богослужења одржавају на немачком језику.
Немачки свеци и икона као веза с православљем
Православље у Немачкој посебно истиче значај локалних светитеља као део дубоких духовних корена овог дела Европе.
Свети Мартин Турски, познат као један од најпоштованијих светитеља у немачким регионима, покровитељ је цркве у Балингену, а Свети Лубентије из Коберна, ранохришћански светац са простора Немачке, постаје симбол интеграције и очувања православне традиције у немачком контексту.
За подстицај јединства православља и немачке духовне културе наручена је икона „Сабор светих немачких земаља“, која приказује најважније носиоце Светог Духа на немачком тлу пре Великог раскола. Та икона је изложена и поштује се у манастиру Унтеруфхаузену, који представља духовни центар удружења немачког православља.
Тај симболички корак наглашава да православље није страно овом простору, већ да је дубоко укорењено у историјској и духовној баштини Немачке, спајајући векове и традиције у један живи и савремени верски живот.
Закључак је јасан: православље се у Немачкој више не доживљава као нешто спољашње или „увезено“, већ као део локалног духовног и културног пејзажа. Све је већи број Немаца који га прихватају не само као веру, већ и као дубоки део сопственог идентитета.
СПН је раније писао о томе да се православље у САД развија веома брзо.
