Злочин у Хрватској: Крстови с вишевековних српских гробова на отпаду
Са старих православних гробаља у Врбовском уклоњени су гвоздени крстови, а део њих, тврде мештани, завршио је на отпаду. Полиција је покренула криминалистичку истрагу.
Комунална служба Града Врбовског у Хрватској, где живи више од 30% српског становништва, пре две недеље уклонила је гвоздене крстове са више старих православних гробаља, након чега су они одвезени са локација, пише портал „Новости“ 16. фебруара 2026.
Градоначелник Врбовског Дражен Муфић потврдио је извођење интервенције, али тврди да је реч о „десетак распаднутих остатака“ који, како каже, „никад нису имали власника“ и да је све урађено у оквиру редовног одржавања, наводи портал.
Мештани и представници српске заједнице, уз оправдану и дубоку узнемиреност, износе другачије тврдње. Осим што овај акт сматрају прворазредним вандализмом, како се наводи, то је и повреда достојанства сахрањених предака. За нестанак крстова сазнали су у петак ујутро, 13. фебруара.
Наводе да је с гробаља нестало и до стотину крстова, од којих су многи били очувани и стајали на гробовима стотинама година. Према речима заменика градоначелника из редова српске мањине, Милана Мамуле, само с гробља у Љубошини уклоњена су 72 крста.
„Према нашим подацима, од тамо су макнута 72 крста која су стајала на гробовима нечијих родитеља, браће, дјеце и предака. Неки су ишчупани, а други пререзани“,
рекао је Мамула, додајући да је сличну ситуацију затекао и на оближњем гробљу на Трновој пољани која исто тако административно припада месном одбору Љубошина.
„Најмање десет крстова нестало је на овом гробљу. То је гажење по достојанству породица и свих који живе у овом крају. Овдје не причамо о нечијој вјери, овдје је ријеч о људскости“,
изјавио је Мамула не скривајући запрепашћење, пише портал.
Мештанин Дарко Стипановић, који је дошао на родитељски гроб да упали свећу, испричао је да је на гробљу у Љубошини затекао празна места на којима су се раније налазили крстови његових предака. На том гробљу, његови преци, као и преци других Срба из тог краја, сахрањивани су до пре стотинак година, и четири стотине година до тада (од 15. века наовамо). Њихови потомци и данас су познати, а ти крстови од велике важности за локалне становнике, рекао је Стипановић.
„Видио сам да су сви крстови нестали, укључујући и оне под којим су покопани мој прадјед и прабака. За већину покопаних се зна чији су преци. Нисмо обавијештени о тој одлуци“,
навео је он. Према његовим сазнањима, крстови су најпре одвезени у Врбовско, а затим, наводно, у прикупљалиште секундарних сировина у власништву компаније „Метис“ у Огулину, после чега им се губи сваки траг, рекао је Стипановић и додао:
„То је сеоско гробље, гдје није било потребе за прекапањем и стварањем нових гробних мијеста!“
Према одлуци о гробљима на подручју града, гробна места за која се десет година не плаћа накнада могу се сматрати напуштеним, али у документу стоји и да се таква одлука мора јавно објавити. Представници српске мањине тврде да та процедура није спроведена.
Проблеми представника Срба с градском влашћу
Односи у градској власти додатно оптерећују читав случај. Заменику градоначелника Милану Мамули из редова српске мањине, до данас није јасно због чега је град повукао овакав потез.
Познато је да његова сарадња са градоначелником Драженом Муфићем већ дуго није стабилна.
Прошле године Мамула је Муфића оптужио за физички напад, након чега је покренута полицијска истрага. Неколико месеци пре тога градоначелник је спречио Српски демократски форум да подели поклоне деци у вртићу, а четири године раније изнео је тврдње да су Срби манипулисали резултатима пописа из 2001. и 2011.
Муфић, који већ четврти мандат води Врбовско као носилац независне листе, тврди да уклањање крстова није иницирао лично и да је о томе обавештен накнадно. Према његовим речима, комунални редар је пре две недеље, у оквиру редовног одржавања гробаља, уклонио металне остатке који су, како наводи, представљали ризик за посетиоце. Навео је да није реч о крстовима већ о „нагнутим и изваљеним остацима крижева" који су „представљали опасност". Још је додао да је све личило на „ругло и срамоту", наглашавајући да интервенцију сматра оправданом. Навео је и да ниједан од уклоњених крстова није био заштићено културно добро, нити је имао формалног власника.
Он се позвао на градску Одлуку о гробљима и Закон о гробљима, према којима се гробно место за које десет година није плаћена накнада може сматрати напуштеним и поново доделити. Ипак, истим прописима предвиђено је да се таква одлука јавно објави, што у овом случају није учињено.
Муфић тврди да није било потребе за објављивањем јер, како каже, ниједан од уклоњених крстова није имао формалног власника нити статус заштићеног споменика.
„Не можемо ништа објавити јер ниједан криж који је тамо био никад није имао власника, као ни гробно мјесто. Није био проглашен ни као заштићени споменик нити је имао било који други облик заштите. А ево, све ће вјероватно завршити на суду или негдје другдје па ће се све утврдити“,
поручио је.
На тврдње да је уклоњено готово стотину крстова одговорио је да нема таква сазнања.
„Колико?! Ја уопће не знам каквих стотињак. Мислим да их нису макнули више од десетак. А то су биле шпице, рђаве“, рекао је.
Истовремено, фотографије настале пре уклањања показују и већи број целих крстова на појединим гробљима. Према наводима Мамуле, са једне локације уклоњена су 72 обележја, од којих су нека ишчупана, а нека пресечена.
Градоначелник није могао са сигурношћу да потврди где се уклоњени метал тренутно налази, али је навео да се метални отпад иначе збрињава у компанији „Метис“.
Потврдио је да је комунални редар позван у полицију на разговор, док њега, како каже, нико није контактирао. Уверен је да у поступању није прекршен закон.
Члан Градског вијећа и представник Срба у Врбовском Милан Вукелић оценио је да је реч о „цивилизацијском поразу“ и затражио достављање документације и правну основу за доношење такве одлуке, као и податке о тренутној локацији уклоњених крстова. Он је рекао да о томе нису знали ни председници месних одбора, ни заменик градоначелника, нити грађани. Он то сматра обликом институционалног насиља, и верује да је дошло и до кршења законодавства о мањинским правима, јер су критеријуми двоструки према различитим гробљима.
„Кршење закона и других прописа је евидентно у овом случају те желим истакнути да полиција и правне институције Републике Хрватске имају наше пуно повјерење у обављању свог посла у овоме случају“,
поручио је Вукелић.
Говорећи о ширем контексту, Милан Вукелић навео је да на подручју града постоји више гробаља са старим гробним местима која имају историјски значај, а нису адекватно одржавана, али да до сада није забележио пример да се власт одлучила на уклањање и „запоседање“ таквих места.
„А чак и кад је то потребно учинити, постоји законом прописана процедура, за коју могу потврдити да овдје није проведена“,
рекао је Вукелић, подсетивши и на одредбе Уставног закона о правима националних мањина, према којима локална мањинска тела имају право на саветодавну одлуку о питањима која се односе на њихову заједницу.
„Стога сматрам да је цијели поступак комбинација политичке провокације и политичке самовоље оних који сматрају да су апсолутни владари простора на којем обнашају извршну функцију“,
казао је Вукелић, оцењујући да је реч о континуитету политике која се у Врбовском спроводи више од десет година.
Он је додао да је то политика која у доношењу одлука не укључује представнике месних одбора, грађане и српску мањинску заједницу, која у том граду чини 32 посто становништва.
„Имали смо насиље према замјенику градоначелника, имали смо проблем са СДФ-овим поклонима дјеци у вртићу. И сад имамо ово. Питање је што нам слиједи даље“,
рекао је Вукелић, додајући да не жели да коментарише изјаве градоначелника.
На крају је поручио да су грађани су они који ће их најбоље просудити и дати коментар. Кршење закона и других прописа је евидентно, рекао је Вукелић и истакао:
„Полиција и правне институције Републике Хрватске имају наше пуно повјерење у обављању свог посла у овоме случају.“
Полиција је потврдила да спроводи истрагу, а на разговор је позван и комунални редар који је учествовао у уклањању. Док град тврди да је поступао у складу са прописима и ради безбедности, део мештана и представника српске заједнице сматра да је уклањањем старих православних обележја нарушено достојанство покојника и повређена права мањине.
Оно што се са сигурношћу може рећи је да је ово пример који се уклапа у већ постојећу тенденцију уклањања трагова српског присуства у Хрватској, где не само да се овако уклањају крстови с гробних места, већ се уклањају и надгробни споменици на ћириличном писму који неким представницима актуелне власти нису по вољи.
СПН је писао баш о једном таквом примеру.
