Епархија рашко-призренска у вртлогу лажи и медијских синова
Претходних дана Епархија рашко-призенска се нашла на мети осуда и критика поводом гласина о незаконској градњи и премештања седишта са Космета у Нови Пазар.
Салва осуда усмерена је у последње време ка читавој СПЦ. На мети се налазе свештенство, Епископи, чак и сам Поглавар СПЦ.
Људи и даље очекују да СПЦ бира страну и изјасни се конкретније поводом политичке ситуације у земљи.
Будући, да до тога не долази, антисрпски медији користе сваку прилику да блате СПЦ.
Сада је на ред дошла и Епархија рашко-призренска. Сама Епархија се на Сретење, 15. фебруара 2026.године огласила саопштењем, у коме се оповргавају лажи појединих медија.
У саопштењу се наводи да је реч о лажним информацијама о промени седишта Епархије и о незаконитој градњи.
Реч је о градњи Епархијског дома у подножју Цркве Светих Петра и Павла у Новом Пазару.
То је једна од најстаријих сачуваних српских светиња.
Црква потиче из раног византијског доба, док фреске из њене унутрашњости потичу из 10, 12. и 13. века. На њеном месту се налазио ранохришћански објекат који је подигнут у 7. веку.
У тој Цркви се Свети Симеон Мироточиви други пут крстио. Овог пута по православном обреду, а ту су крштени и његови синови.
Међутим, СПЦ није навела тачно о којим медијима и каквим текстовима се ради.
Зато ће српски СПН разоткрити све лажи и манипулације тих антисрпских и антиправославних медија.
Прошле године, 2. маја 2025.године ову светињу је посетио Патријарх српски г. Порфирије и освештао темеље за изградњу Епархијског дома. Том чину присуствовао је један од новинара наше редакције, који је том приликом боравио у Новом Пазару.
Текст у коме се оштро напада СПЦ објавио је Н1, 8. фебруара 2026. године.
Наиме, они су у свом тексту под називом "Објекат у изградњи "појео" Петрову цркву у Новом Пазару", пренели објаву на мрежи Х Бојане Селаковић, координаторке Националног конвента о Европској унији (НКЕУ).
Збор грађана Новог Пазара и поједини стручњаци противе се градњи објекта објекта у порти Петрове цркве у Новом Пазару, чији инвеститор је Епархија рашко-призренска уз финансијску подршку Министарства туризма и омладине и Туристичке организације Новог Пазара.
"Цела машинерија је упрегнута да се пронађу правни и финансијски механизми како би се рашком-призренском владики испунио хир да столује овде, јер се изгледа косовског седишта одрекао. Институција која је задужена за надзор над културним наслеђем, под изговором изградње малог визиторског центра, пројектовала је зграду за боравак и смештај која ће надмашити и величину цркве и то на месту вишевековне некрополе која није до краја истражена, на темељима објекта, за кога није стигло да се утврди чену је служио",– написала је Селаковић на мрежи "X".
Петрова црква као део целине Стари Рас са Сопоћанима налази се на УНЕСКО листи светске баштине од 1979. године.
У самом тексту на порталу Н1 се наводи како је историчар и научни саветник Историјског института у Београду, Александар Узелац, раније упозорио да ће Петрова црква вероватно бити склоњена са листе УНЕСКО уколико се не заустави градња објекта.
"Године 2009. извршена је ИКОМОС мисија која је дала позитивно мишљење на пројекат обнове Северне грађевине. Пројекат разрађен 2017. године добио је грађевинску дозволу у јануару 2020. године. Након тога, радови су обустављени због археолошких налаза (гробови и остаци више средњовековних грађевина), као и иницијативе Српске православне цркве за измену намене - од парохијског дома ка епархијском центру", – наводи се на сајту Републичког завода за заштиту споменика културе.
Додају да је Завод 2021. године упутио захтев Националној комисији за сарадњу са УНЕСКО-ом ради разматрања могућности измене намене и повећања габарита.
"У добијеном мишљењу ИKОМОС-а јасно је наведено: да додатне функције и повећање квадратуре и висине објекта нису прихватљиви, да би такве измене нарушиле амбијенталне вредности комплекса, да пројекат из 2017. представља горњу границу интервенције коју комплекс може да поднесе, да је промена намене могућа само у оквиру постојећих габарита, да је, уколико би Црква имала потребу за већим просторима, једино прихватљиво да се такав објекат гради ван заштићеног простора порте. Другим речима: ИЦОМОС не забрањује промену намене, али строго забрањује повећање капацитета објекта", –истакли су из Завода.
Ново идејно решење Пројекат ревитализације и изградње Северне грађевине у комплексу цркве Светих апостола Петра и Павла израђено је 2022. Носилац овог пројекта је Републички завод за заштиту споменика културе, а пројекат се изводи на захтев Епархије рашко-призренске Српске православне цркве, која је и инвеститор.
"Полазећи од ставова ИКОМОС-а, нови Пројекат ревитализације и изградње Северне грађевине је усклађен са свим примедбама и ограничењима које је ИКОМОС званично дао, односно најважније: нема увећања капацитета променом намене и нема повећања висине. Кључна разлика односи се на презентацију зидова средњовековне грађевине (откривених у поменутим археолошким истраживањима) и који нису саставни део новог објекта, већ ће бити наткривени и јавно доступни. На овај начин, нови пројекат истовремено испуњава услове заштите наслеђа и захтев инвеститора за изменом намене, без икаквог повећања обима градње",– саопштио је Републички завод.
Додају да су 2023. године издати нови локацијски услови и Решење о условима за предузимање мера техничке заштите Министарства културе за реализацију пројекта, а 2024. извршена је стручна контрола Ревизионе комисије Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. На основу свих наведених процедура, пројекат је 12. септембра 2024. године добио грађевинску дозволу.
Овде долазимо до главне лажи и спинова. Н1 је овде у тексту написао како је СПЦ учинила све да измени недостатке у пројекту, како би пројекат добио све потребне дозволе.
Што су информације, које се налазе на крају текста, у почетку се користи наслов који је "кликбејт" и који нема везе са истином. И самим тим још више подстиче гнев код људи, који су сумњичави према СПЦ и од ње очекују неке нереалне ствари. Као што је бирање страна у политичким поделама.
На сајту "Индексонлајн" 13. фебруара 2026.године је изашао текст у коме се изградњи објекта у Петровој цркви буни Министар Селаковић.
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да ће се залагати за рушење објекта који се гради у порти Петрове цркве у Новом Пазару, оцењујући да је изградња непримерена простору културног добра и да може угрозити статус локалитета на листи Светске баштине УНЕСЦО.
Селаковић је навео да Републички завод за заштиту споменика културе није адекватно реаговао, упозоривши да би евентуално довођење у питање УНЕСКО статуса могло имати шире последице по Србију.
"Ако се, не дај Боже, догоди да, због ове блокадерске егзибиције, УНЕСКО скине заштиту са Петрове цркве, долазимо у озбиљан проблем како да бранимо нашу позицију у погледу четири споменика културе на Косову и Метохији који су у опасности. Ако овде имамо установу задужену да води рачуна о заштити културног наслеђа Србије, која то не ради. Схватите које су то штеточине",–рекао је Селаковић на ТВ Прва.
Он је изнео и податке о фирми „Студио Д арт“ из Новог Сада, која врши стручни надзор над радовима. Према његовим речима, та фирма је од 2021. године остварила приходе од 99 милиона динара кроз тендере републичких и локалних органа. Два уговора односе се на Нови Пазар – стручни надзор изградње објекта у порти цркве, вредан 3,2 милиона динара, и надзор реконструкције куле Џепхане, вредан 2,3 милиона динара.
Изградња објекта у северном делу порте, изнад остатака средњовековних грађевина, изазвала је реакције дела стручне јавности и грађана. Као инвеститор наводи се Епархија рашко-призренска, уз финансијску подршку Министарства туризма и омладине и Туристичке организације Новог Пазара.
Овде "Индексонлајн" наводи информације, које је објавио Н1, а то је да је читав пројекат урађен у складу са прописима УНЕСК-а.
Са друге стране, Републички завод за заштиту споменика културе раније је саопштио да су радови изведени у складу са прописима и да статус локалитета на листи Светске баштине није угрожен. У саопштењу достављеном порталу Н1 крајем децембра прошле године наведено је да су радови на пројекту ревитализације и изградње Северне грађевине у комплексу цркве Светих апостола Петра и Павла „у потпуности усклађени са међународним смерницама за заштиту културне баштине“ и да „не угрожавају УНЕСКО статус локалитета“.
Овде долазимо до тога да је чак и Министар Селаковић покушао да окрене овај медијски спин у корист власти. Он врло добро зна да је српско друштво у овом тренутку поларизовано као никада раније. Овим потезом политичке поене добија власт, која се бори против антисрпског утицаја и блокадера.
Српски СПН, још једном истиче саопштење СПЦ поводом ових оптужби.
Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве је 15. фебруара 2026.године сматрала својом дужношћу да се јавности обрати чињенично, одговорно и без полемичког тона, ради разјашњења више нетачних и политички обојених тврдњи које су последњих дана пласиране.
"Духовно, канонско и историјско седиште Епархије рашко-призренске налази се у Призрену и у манастиру Грачаница где су епархијске канцеларије и то остаје непромењено. Ни једном одлуком, ни саборском ни административном, није измењено канонско седиште Епархије, нити је покренут поступак његовог премештања",– наводи се у саопштењу.
Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве на челу са Патријархом српским је 18. маја 2017. године донео одлуку да, поред историјског и духовног седишта у Призрену (Грачаници), Епархија рашко-призренска може имати и административно седиште са службеним просторијама у Новом Пазару.
Ова одлука донета је у складу са Уставом Српске православне цркве и представља допуну постојећег устројства, а не његову измену.
Разлог успостављања административног средишта у Новом Пазару (Старом Расу) није политички, нити лични.
Епархија рашко-призренска обухвата простор Рашке области и Косова и Метохије. С обзиром на ширину и сложеност тог простора, потребно је обезбедити адекватне административне услове за пастирско и организационо деловање, у складу са правним системом Републике Србије.
"Посебно наглашавамо да изградња Епархијског центра код цркве Светих апостола Петра и Павла има за циљ да се посвети већа пажња Рашкој области, у времену када је очување духовног, културног и националног идентитета од суштинског значаја за живот нашег народа на тим просторима",–стоји у саопштењу.
Што се тиче самог пројекта ревитализације и изградње Конака у комплексу Петрове цркве СПЦ истиче све оно што стоји у тексту на порталу Н1.
"Пројекат је прошао све законом предвиђене фазе: издавање локацијских услова, решење о условима техничке заштите, стручну контролу Ревизионе комисије Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, те је 12. септембра 2024. године добио грађевинску дозволу. Сви радови изводе се под стручним надзором Републичког завода за заштиту споменика културе."
СПЦ наглашава да је УНЕСКО упознат са свиме и да нема говора о кршењу прописа.
"Наводи да се угрожава статус локалитета „Стари Рас и Сопоћани“ на Листи светске баштине нису засновани на чињеницама. UNESCO не даје директне дозволе за појединачне пројекте, а надлежно саветодавно тело ICOMOS дало је ограничења која су у потпуности испоштована. Стручне институције су јасно нагласиле да радови изведени у складу са одобреним пројектом не представљају ризик за статус локалитета",— стоји у саопштењу.
Археолошка истраживања спровођена су у периоду 2011–2022. године. Откривени остаци нису угрожени, нити ће бити уграђени у нову конструкцију. Они ће бити заштићени, наткривени и доступни јавности. Пројектом се примењује принцип јасне разлике између старог и новог, у складу са савременим конзерваторским стандардима, како би се очувала аутентичност споменика и избегла било каква историјска реконструкција без научног утемељења.
Српски СПН пружа недвосмислену и јасну подршку СПЦ!
Једини ко у овом медијском рату губи јесте СПЦ. Она нема никога осим нас! Немојмо јој ми, верници окретати леђа! Без обзира каквог смо става или политичког опредељења. Не осуђујмо једни друге! Праштајмо једни другима. Сад уочи Васкршњег поста то је наш најважнији задатак!
Раније је СПН писао о томе да ли је ЦПЦ верска или политичка организацција.
