Први пут литургијски прослављени Свети Рмањски Мученици

У манастиру Рмњу, на празник Светог Николаја Жичког, 10. (28) септембра 2025, служена је света архијерејска Литургија, уз благослов Епископа бихаћко-петровачког  Сергија.

У навечерје њиховог литургијског прослављења, 9. септембра, с благословом Епископа бихаћко-петровачког Сергија, припремљена је доксологија у част доласка Митрополита брегалничког Илариона из Охридске Архиепископије. Гост је затим предводио вечерње богослужење с петохлебницом у манастирској цркви Св. Николаја Чудотворца.  

И Литургијом прослављења Светих Рмањских Мученика началствовао је Митрополит брегалнички Иларион, а саслуживали су му домаћин, владика Сергије, архијереји и свештенство из више епархија Српске Православне Цркве.

На светој Литургији присуствовало је и монаштво и верни народ.

Током Литургије прочитана је и грамата Патријарха српског Порфирија, којом се проглашавају Преподобномученици и Новомученици Рмањски.

Након заамвоне молитве, благословени су славски дарови, а у наставку је Епископ Сергије уручио Орден новомученика бихаћко-петровачких Митрополиту Илариону, у знак захвалности за показану љубав према овој епархији и манастиру Рмњу.

Верницима су се беседама обратили и епископ Сергије и митрополит Иларион, а сабрање је настављено у духу братске љубави уз свечану трпезу у манастирској трпезарији.

Епископ Сергије одржао је врло дирљиву и изузетно надахнуту беседу, поздравивши окупљене са српске Тромеђе – из древног Рмња, поводом прослављења Преподобномученика и Новомученика Рмањских.

Он је подсетио да је манастир основала Катарина Бранковић Кантакузина, пре готово шест векова. И сама подвижница за живота, подигла је манастир који је дао велики број оних који су својом крвљу посведочили веру у Христа.

Владика Сергије истакао је да Рмањска монашка обитељ кроз сву бурну историју манастира ипак није никад изгубила молитвену нит.

"Непрекинутом су је чували они који су живјели са Христом и за Христа, испуњавајући вријеме молитвеним подвизима – о чему данас најбоље свједоче бројне испоснице недалеко одавде, смјештене међу високим стијенама, где орлови вију своја гнијезда – овдје, на српској Тромеђи, јуначкој и монашкој",

рекао је владика Сергије.

Он је рекао да ће имена већине оних који су засјали светлошћу од нас остати скривена, јер су време зла и пожари које су подметали Турци спалили сећање које је требало да добијемо у наслеђе. Међутим, неколицина имена остала је сачувана, и у њима можемо препознати њихове претходнике. То је зато што су они пратили пут својих претходника, што је и данас задатак свих нас, поручио је архијереј.

Данас и у вечности блистају Свети Митрополити Рмањски: Гаврило Аврамовић, Петроније, Аксентије, Теодор, Макарије, Исаија Први и Гаврило Предојевић.

Њихова вера обасјавала је западне стране српског постојања. Они су управо из манастира Рмања ширили благу реч Христовог Јеванђеља, рекао је епископ Сергије.

„Оснивајући народне школе, али и богословска училишта у светој Крки, сад већ далеке 1615 - ти свети подвижници, знани и незнани, преписивали су књиге у Рмњу. Тако су  чували слово утехе наде и љубави, као лек за сваку овоземаљску муку и залог вечног живота. Зато што је у сваком преписаном слову сијала љубав Христова и Његово обећање: ’Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека, амин’“,

 беседио је владика. 

Он је додао да је наше да не огрешимо душу грехом заборава, и да памтимо, не само свештена лица и монахе – већ и све друге богољубиве људе. Наше је да памтимо и преносимо упамћено – да бисмо постали причесници славе Господа нашега Исуса Христа.

Архијереј је затим подсетио на детаље мучеништва неких од светитеља из Рмањске обитељи.

Не смемо заборавити ни Цвију Зорића, свештенослужитеља манастира, рекао је он, који је предао душу Господу док га је локални зликовац Тахир-бег Куленовић јахао као товарну животињу. Не треба заборавити ни рмањског старца Василија, старог подвижника који није хтео заборавити и оставити Рмањ, већ га је чувао до последњег свог даха. И кад су га Турци вешали свиленим гајтаном о стару крушку, старац Василије неустрашиво је прорекао крај турског зулума.

Међу онима који се не смеју и не могу заборавити је и Давид Гругор, свештенослужитељ и јуначки четовођа. Он је дао живот да сачува Тромеђу, њен народ и светиње. Погинуо је недалеко, у Кулен-вакуфу.

Милан Поповић, Родољуб Самарџић, Вукосав Милановић су незаборављени свештеници из Другог светског рата. Они су 1941. прешли у вечност, а кивот светог старца Вукосава штити и благосиља обитељ.

Тешко је побројати све светитеље који су просијали у Рмњу, рекао је владика Сергије и поручио:

„Дужни смо онолико колико смо кадри, то је мјера и за нас, за ову генерацију која мора слиједити пут оних које данас прослављамо. Рмањ је опет, слава Богу, обновљен, у њему су данас засјали они који су га видљиво и невидљиво сачували кроз вијекове. Али мора заживјети и српска Тромеђа, овај чудесни горски вијенац нашег постојања, који невидљиво спаја Босанску Крајину са Ликом и Далмацијом. Потребно је учинити још много тога да би се живот вратио у ова опустјела села и вароши. Да би овдје живјели потомци оних чији су гробови разасути широм Тромеђе и цијелога свијета. То је наш дуг нашим прецима и потомцима. Јер све што имамо осим Бога и његових светих, јесте ова Тромеђа – остављена, заборављена и самој себи препуштена. Старица, која ишчекује дјецу да јој се врате да их загрли својим старачким рукама и љубављу који надилази срца свих нас. Чувајући спомен на Рмањске Преподобномученике и Новомученике, чувамо не само рмањску светињу, већ и цјелокупну српску Тромеђу. Јер на њој нема стопе коју својим подвизима и молитвама, па и крвљу, нису освештали они које данас прослављамо."

Зато морамо учинити много више него што мислимо да можемо, како би целокупна Тромеђа и Крајина засјала сјајем којим данас сија ова светиња, поручио је епископ Сергије.

Владика Сергије захвалио је митрополиту Илариону и свима присутнима што су дошли да заједно с братством прославе Господа и оне који су просијали у Рмању, који ће и нама бити сведоци за оно што смо урадили.

Призвавши Божански благослов на све присутне и њихове ближње, владика Сергије пожелео да се и даље сабирају у том манастиру и свуда у епархији, с братском љубављу међу собом и поручио да довека останемо оно што треба да будемо.

СПН је раније писао о слави манастира Сланци, где је патријарх Порфирије поручио да нам је потребна саборна молитва.