Патријарх Порфирије на слави Великог манастира у Сланцима: „Потребна нам је саборна молитва!“

Патријарх српски Порфирије началствовао је 15. августа 2025. светом Литургијом у манастиру Светог архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима код Београда. Тако је свечано обележен празник Преноса моштију тог великог светитеља.

Литургији су присуствовали Епископ моравички Тихон, настојатељ манастира јеромонах Стефан, као и свештенство и монаштво и велики број верног народа. Том приликом, Патријарх је рукоположио јерођакона Андреја у чин јеромонаха, литија је обишла око храма.

После богослужења, трпезе љубави припремљене су на три места у манастиру, а патријарх Порфирије обратио се окупљеном народу.

Предстојатељ истакао значај светог Стефана као непролазног узора хришћанског живота и љубави, наглашавајући потребу саборне молитве и духа јединства међу вернима:

Потребна нам је подршка светитеља Божјих, али и заједничка молитва, саборна молитва, јер само тамо где су двоје и троје у име Христово сабрани - ту је и Он. Ту је Дух Свети, ту је благодат Његова. 

Патријарх је истакао да је потребно да се сабирамо међу собом, али пре свега са светитељима Божјим, какав је био Стефан Првомученик. Његов пример пратили су сви светитељи после њега, наши преци и св. Сава, знајући да је убог и сиромашан, празан ако нема Христа:  

Али ако има Христа, а ништа нема, онда је најбогатији, онда је испуњен благодаћу Духа Светог, онда сада и овде постаје учесник и грађанин Царства које нас чека у пуноћи у будућем веку.

Патријарх је посебно указао на подвиг првомученика Стефана који је, не одричући се Христа, праштао својим мучитељима и позивао на љубав и помирење, чак и према непријатељима. Поручио је да је управо тај дух љубави и смирења неопходан данашњем народу како би се ослонио на благодат Божју и градио будућност – у миру с браћом и ближњима:

...Баш као што је наш народ од Светог Саве до наших дана чинио онда када је потпуно бивао посвећен Богу, а изрекао кроз уста Светог Вукашина из Клепаца на најстрашнијем стратишту нашег народа, у Јасеновцу, из којег се као огањ и  пламенови неугасиви успињу молитве светих мученика за све нас, за род православни и српски.

Пре свега за то да једно будемо међу собом, да нема међу нама омразе, да нема мржње, да нема острашћености. Да ако имамо несугласице и ако имамо неспоразуме међу собом, слушајући реч Христову, реч св. Саве и свих светих из рода српског, будемо способни у најмању руку да се саберемо и да разговарамо.

Да видимо шта је најбоље за нас, али духом покајања, духом смирења и љубави, духом св. Стефана, духом св. Јована Крститеља, чувши вечну реч самог Господа нашег Исуса Христа: ’Покајте се, јер се приближи Царство Небеско.’

Манастир у Сланцима, познат и као Велики манастир, има богату историју која се везује за св. Саву и краља Драгутина.

Значајно доба процвата манастира била је владавина деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића.

Управо је деспот Ђурађ, по предању, даривао манастиру честицу моштију Светог Стефана, што је додатно оснажило његов значај у духовном животу српског народа – и тада је постао познат под називом Велики манастир.

СПН је раније писао о Литургији за св. мајку Ангелину и остале свете из рода Бранковића на Смедеревској тврђави.