Српска култура у срцу Француске: од језика до гастрономије, Србија гради мостове

Од свечаних салона српске резиденције у Паризу до гастрономског храма у Лиону, српска култура је последњих дана августа 2025. била у жижи пажње француске јавности. Повод је више него изванредан и симболичан - обележавање стогодишњице србистике у Француској, као и нови кораци у повезивању народа кроз културу, уметност и – укусе.

У резиденцији Амбасаде Србије у Паризу, 28. августа 2025. приређен је свечани пријем у част стогодишњице учења српског језика у Француској.

Догађај је уприличен за учеснике 17. Међународног конгреса слависта, али и за угледне Французе који већ годинама стоје уз Србију – новинаре, професоре, аналитичаре и историчаре.

„Морамо да појачамо нит која постоји између нас како бисмо неговали наше везе и пријатељство. Резиденција је комад Србије са погледом на Ајфелову кулу и зато смо позвали наше пријатеље – новинаре, аналитичаре, историчаре, професоре, утицајне људе који су увек стали у одбрану истине, Србије и српског народа“, истакао је Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.

Гујон је подсетио да су многи од тих људи Србију подржавали чак и онда када им је то доносило личну или професионалну штету.

„Морамо да им се одужимо, али и да их редовно информишемо о дешавањима на Балкану, поготово на Косову и Метохији и у Републици Српској, како би могли да наставе да преносе истину коју ми знамо, али коју људи у Паризу и на другим местима не знају“, додао је он.

Свечани пријем био је више од културног догађаја – био је мозаик вредности и традиције.

У програму је учествовао музички виртуоз Слободан Тркуља, а током вечери додељене су и захвалнице кључним актерима обележавања великог јубилеја, укључујући амбасаду Србије, Министарство спољних послова, Канцеларију за јавну и културну дипломатију, као и Међународни комитет слависта.

Осим стотину година србистике, свечаност је обележила и друге важне годишњице: 850 година од рођења Светог Саве, 20 година од уписа Мирослављевог јеванђеља на Унескову листу „Памћење света“ и стогодишњицу србистике у Француској.

Амбасадорка Ана Хрустановић је том приликом истакла:

„Ове године обележавамо и 186 година дипломатских односа Србије и Француске, а наредне године ћемо прославити и 15 година стратешког партнерства“, казала је амбасадорка и подсетила на дубоко пријатељство два народа.

„Уверена сам да ће и ово вече, као и сам Конгрес, бити надахнуће да наставимо да градимо мостове, да негујемо и славимо оно што нас повезује.“

Наредног дана, 29. августа,  културна дипломатија настављена је у сасвим другачијем али подједнако значајном тону – у Лиону, у ресторану чувеног француског кувара Кристијана Тетдуаа (Christian Têtedoie), носиоца Мишелинове звездице и председника Асоцијације мајстора кулинарства Француске.

Тамо се Арно Гујон састао са Тетдуаом како би договорили заједничку иницијативу – гастрономски догађај који ће окупити врхунске српске и француске куваре у обе земље.

„Разговарали смо о догађају који ће окупити француске и српске мајсторе кулинарства. Наш циљ је да они својим умећем направе јело сачињено од француских и српских укуса које ће постати симбол пријатељства наша два народа и које ће се наћи у понуди гастрономских ресторана у обе земље“, објаснио је Гујон.

У знак добродошлице, Тетдуа је у свом ресторану окупио уметнике и привреднике из Лиона који су пожелели ближе да упознају Србију. Као гест захвалности и поштовања, Гујону је уручен уметнички поклон.

„Био сам заиста почаствован када су ми приредили изненађење и поклонили слику познатог уметника из Лиона, Николе Пероа. Наставићемо да радимо на српској културној дипломатији у Француској као и широм света“, поручио је Гујон.

СПН је раније писао о стогодишњици србистике у Француској.