Верски пејзаж света се мења: мање хришћана, више неопредељених
Значајне промене у религијском саставу светске популације указују на дубоке глобалне и регионалне друштвене процесе.
Током друге деценије 21. века, светска популација наставила је да расте, као и већина верских група.
Истраживање реномираног истраживачког центра „Pew“, засновано на више од 2700 пописа и анкета, открива значајне промене у уделима верских заједница на светском нивоу између 2010. и 2020.
Иако су хришћани, као збир свих деноминација, остали највећа верска група у свету, њихов удео у укупној популацији смањен је.
Број хришћана порастао је за 122 милиона и достигао 2,3 милијарде, али њихов проценат у светској популацији опао је за 1,8%, те су 2020. чинили 28,8% глобалног становништва. Насупрот томе, најбрже растућа верска група у истом периоду били су муслимани, чији је број порастао за 347 милиона – више него код свих осталих религија заједно. Њихов удео у светској популацији порастао је за 1,8%, досегнувши 25,6%.
Будисти су једина већа верска група која је изгубила број верника – њихова популација смањила се за 19 милиона, те их је 2020. било 324 милиона. Удео будиста у свету пао је за 0,8%, на 4,1%. С друге стране, особе без верске припадности – укључујући атеисте, агностике и оне који не припадају ниједној религији – постале су трећа највећа "верска" група у свету. Њихов број порастао је за 270 милиона, досегнувши 1,9 милијарди, док се њихов удео повећао за скоро читав проценат – на 24,2%.
Хиндуисти су, с растом од 126 милиона у односу на 2010, достигли 1,2 милијарде, што је довело до очувања стабилног удела од 14,9% у светској популацији. Јевреји су задржали исти удео у глобалној популацији – 0,2% – уз благо повећање броја верника за милион, што их доводи до 14,8 милиона укупно. Остале мање религије, посматране заједно, расле су у складу с растом светске популације, задржавајући заједнички удео од 2,2%.
Иако је 2020. чак 75,8% светске популације изјавило припадност некој религији, забележен је благ пад у односу на 2010, када је тај проценат износио 76,7%. Насупрот томе, број верски неопредељених повећан је са 23,3% на 24,2%. Тај раст је посебно изражен упркос такозваном „демографском недостатку“ ове групе – просечно старија популација са врло ниским наталитетом. Раст неопредељених углавном је последица напуштања религије, пре свега хришћанства, у многим деловима света.
И регионалне демографске промене утичу на религијску слику света. Субсахарска Африка је у периоду између 2010. и 2020. забележила раст популације од 14,3%, што је довело до промене у глобалној географској дистрибуцији хришћана. Сада више хришћана живи у субсахарској Африци (30,7%) него у Европи (22,3%). Тај преломни тренутак условљен је вишим наталитетом у Африци и масовним напуштањем хришћанства у западној Европи.
Слична географска померања приметна су и у другим религијама. Од 2020, највише Јевреја живи у блискоисточном региону (45,9%), чиме је Израел престигао Северну Америку (41,2%) као главно подручје јеврејског становништва. Популација Израела порасла је са 5,8 на 6,8 милиона, захваљујући природном прираштају и миграцијама.
Анализа унутар држава открива додатне промене у религијском саставу. Хришћани су доживели знатне промене у 41 земљи, више него било која друга група. У свим тим земљама, осим у једној, Мозамбику (где је удео хришћана порастао за 5%) – удео хришћана се смањио. Те земље су углавном у Европи и Америци, а смањења су износила од 5% у Бенину до чак 20% у Аустралији. У САД је забележен пад од 14%.
Удео муслимана у популацији битно је промењен у само неколико држава. У Казахстану, Бенину и Либану повећан је за око 5%. У Танзанији и Оману смањен је за исти проценат. Будисти су у Јужној Кореји изгубили 7% удела у становништву, а сличан пад забележен је у Гвинеји Бисао код осталих мањих религија.
Верски неопредељени су доживели највећи број појединачних увећања у уделу – у 35 земаља, њихов број порастао је за 5%. Највећи пораст забележен је у Уругвају (16%), Чилеу (17%), Аустралији и САД (по 13%).
САД су од 2020. постале друга земља по броју верски неопредељених, са 101 милион таквих грађана, готово двоструко више него деценију раније. Ипак, удео укупне популације верски неопредељених и даље је највећи у Јапану, где они чине 57% становништва. У Кини, чак 90% становништва – или 1,3 милијарде људи – декларише се као верски неопредељено, што ту земљу чини апсолутним светским рекордером.
Иако већина земаља и даље има хришћанску већину, њихов број се смањио. Од 2020, хришћани су већина у 120 земаља – четири мање него 2010. У Уједињеном Краљевству, Француској, Аустралији и Уругвају, њихов удео пао је испод 50%. У истим земљама, верски неопредељени чине 40% и више популације. Од 2020, верски неопредељени чине већину у Холандији (54%), Уругвају (52%) и на Новом Зеланду (51%), чиме је број земаља с већинским неопредељеним становништвом порастао са седам на десет.
Није било промена у броју земаља с муслиманском (53), будистичком (7), јеврејском (1) или неком другом религијском већином (1).
На глобалном нивоу, хришћанство је изгубило највећи број верника услед промене верске припадности. На сваке 3,2 особе које су напустиле религију, само једна нова се придружила.
Највише међу онима који су напустили веру били су хришћани, а већина њих није прешла у другу религију, већ су се придружили групи верски неопредељених.
И будизам и хиндуизам имали су негативан биланс када је реч о промени вере – код будиста, на једну особу која се прикључила, 1,8 их је религију напустило.
Једина велика религија која бележи позитиван однос када је реч о преласцима у веру су муслимани – више је нових верника него оних који напуштају ислам. Ипак, те стопе су генерално ниске и не утичу значајно на укупне глобалне бројке.
Када је реч о природном прираштају, највећи пораст верника забележили су муслимани и хришћани. Верски неопредељени имали су врло скроман природни раст. То се приписује факторима као што су географска распоређеност, виши ниво образовања, већи приступ контрацепцији и веће учешће жена у радној снази. Све то доприноси нижем наталитету.
Осим демографских, важну улогу у религијским променама игра и економски развој. Подаци показују да су у богатијим деловима света људи мање религиозни. Ређе се моле, мање верују у Бога, и мање одлазе на верске службе. У земљама с дужим животним веком на рођењу и вишим степеном развоја, ређе се одлази недељом у цркву или храм.
Светски трендови показују и да већина људи живи у земљама где је њихова вера већинска. Чак 80% глобалне популације живи у земљама у којима већина припада истој религији као и они. Преосталих 20% живи као верска мањина. Та анализа не улази у деноминацијске разлике, као што су католици и протестанти, или сунити и шиити.
Интересантно је и да 97% хиндуиста живи као верска већина, углавном у Индији и Непалу. Слична је ситуација и код муслимана, хришћана и верски неопредељених – већина припадају већинским групама у својим земљама. С друге стране, тек око половине будиста и јевреја живи у земљама где чине већину.
На основу свега, може се закључити да свет пролази кроз значајне промене у верској структури. Док хришћанство и даље остаје најраспрострањенија вера, његов удео опада услед комбинације мањег природног прираштаја и значајног броја људи који га напуштају, нарочито у развијеним западним земљама.
Истовремено, број муслимана расте брже од верника било које друге религије, због високог наталитета и генерално млађе популације. Верски неопредељени постају све видљивији, посебно у друштвима високог стандарда, и прелазе из категорије мањинске групе у неке земље с већинским статусом.
Најновији подаци показују да верска припадност није статична категорија – већ се развија под утицајем демографских, културних, економских и друштвених фактора.
За многе земље, нарочито оне у развоју, религија остаје снажан елемент друштвеног идентитета и свакодневног живота. Међутим, у бројним развијеним срединама, религија све више уступа место секуларизму. Свет у ком већина људи припада некој религији полако постаје све религијски разноврснији – али и све више религијски неопредељен.
Та промена религијског пејзажа света – с мање земаља с хришћанском већином, више верски неопредељених, и растом броја муслимана – не говори само о веровањима, већ и о дубоким социјалним, демографским и економским струјањима која ће утицати на будућност човечанства.
