Пафоски хористи подржали митрополита Тихика у писму патријарху Вартоломеју

Појци Пафоске митрополије Православне Цркве Кипра послали су писма Цариградском патријарху Вартоломеју и Светом Синоду Кипарске Цркве, у којима су се изјаснили у корист повратка митрополита Тихика на Пафоску катедру. Цео текст писма објављен је на грчком веб-сајту Кипарске Цркве.

Писмо је потписало више од стотину појаца, чтеца и ученика црквене музичке школе Митрополије - то јест, готово цела певачка заједница Пафоса.

Богослов Анастасиос Георгиос сматра да „значај тих писама лежи не само у њиховом садржају, већ пре свега у чињеници да су појци својим поступцима игнорисали атмосферу застрашивања коју архиепископ покушава да наметне, незаконито и неканонски постављајући себе за местобљуститеља у Пафоској митрополији“.

„Чак је и у грчким црквеним круговима већ познато да се сваки пафоски клирик који се усуди да се изјасни у прилог Тихика налази на мети напада местобљуститеља и излаже се неповољним последицама“, рекао је грчки теолог.

По његовим речима, чињеница да су се појци усудили да потпишу два писма у одбрану митрополита Тихика, занемарујући могуће последице, даје њиховом чину још већи значај, сведочи о њиховом истинском црквеном карактеру и открива искреност и поузданост њиховог сведочанства.

У свом писму Цариградском патријарху, пафоски појци називају свргавање митрополита Тихика „искушењем ђавола, који настоји да посеје раздор и поделу у дубинама Цркве“.

Затим укратко спомињу напоре митрополита Тихика за духовни препород Пафоске митрополије, посебно у вези с појцима и црквеном музичком традицијом уопште.

Посебно је наглашено: „Епископ Тихик, одмах након устоличења, показао је невиђену бригу и забринутост за нас, који се бавимо уметношћу црквеног појања“.

У прилог томе, они наводе конкретне поступке:

а) оснивање првог хора у Пафосу, који учествује у свим литургијским и духовним догађајима;

б) оснивање – на предлог самих певача – прве школе византијске музике у Пафосу, у којој десетине младих људи изучава црквену музику, „дајући наду у просперитетну будућност уметности певања у нашој митрополији, која хронично доживљава озбиљан недостатак кадрова за хорске певаче“;

ц) организацију првог сусрета певача.

Стотину певача Пафоса посебно истичу скромно понашање и дух свог митрополита, што је постало посебно приметно ван Кипра у вези с искушењем свргавања.

Они напомињу: „Посебно нас је одушевило његово смирење, пошто нас је више пута питао о реду и уставу богослужења, радо прихватајући наше коментаре и сугестије.“

Пафоски хористи оцењују бригу митрополита Тихика за омладину и завршавају своје писмо молбом Цариградском патријарху:

„Овај архијереј окружио нас је очинском љубављу, и сећање на њу нас је подстакло да се на овај начин обратимо Вашој Божанственој Свесветости. Укратко изневши све горе наведено, са страхопоштовањем падамо ничице и целивамо Вашу пречисту десницу, молећи се да Мајка Црква покаже себи својствено потпуно човекољубље,  снисхођење и љубав према нашем оцу, судећи по својој мудрости и вољи Господа нашег Исуса Христа.“

Писмо сличног садржаја у знак подршке свом канонском митрополиту Тихику више од стотину певача, чтеца и студената у Пафосу послало је и архиепископу Георгију и свим епископима Кипарске Цркве.

Коментаришући писма певача, Анастасиос Георгиос пише да „за нас, који живимо ван Кипра, али смо огорчени и саблажњени антицрквеним понашањем архиепископа Георгија, а истовремено дубоко дирнути нарави митрополита Тихика, ова писма, између осталог, показују његову пастирску бригу и духовне плодове његовог несебичног – само двогодишњег – архипастирског служења у Пафосу“.

„Истовремено, она разоткривају као лажне и клеветничке тврдње тандема Георгије-Федон (архиепископ и градоначелник), који покушавају да представе Митрополију као нерадничку и бесплодну под Тихиком“, пише Георгиос.

Он је изразио и наду да су Цариградски патријарх и Свети синод око њега већ схватили шта се догодило на Кипру и да ће поново успоставити правду у складу с црквеним поретком.

Раније је СПН писао да је кипарски митрополит Тихик поднео жалбу Цариградском патријарху.