Историјски јубилеји у Бугарској: 1160 година од покрштавања и 1170 година од настанка писма
У древном граду Плиски, некадашњој престоници Бугарске, свечано је обележена 1160. годишњица покрштавања бугарског народа и 1170 година од почетака бугарске писмености.
Свечаности, које су започеле 1. маја у Варни и настављене у Шумену и Плиски, окупиле су верски и државни врх земље, као и бројне грађане и госте из региона.
Централни део прославе одржан је на дан када Бугарска Православна Црква слави Светог цара Бориса–Михаила, владалачку фигуру од пресудне важности за прихватање хришћанства у Бугарској.
Цар Борис, крштено име Михаил, у IX веку донео је историјску одлуку да крсти свој народ и тиме трајно усмери Бугарску ка византијском културном и духовном простору.
Богослужењем у древној Плиски началствовао је Патријарх бугарски Данило, у присуству митрополита Светог Синода, свештенства, као и високих званичника државе. У својој беседи, Патријарх је истакао да је покрштавање било темељ духовног и културног препорода бугарског народа, те да и данас, више од миленијума касније, то наслеђе остаје живо.
У оквиру програма, у Шумену је одржана научна конференција на Универзитету „Епископ Константин Преславски“, посвећена значају хришћанске мисије и развоју словенске писмености, која се у Бугарској везује за деловање ученика Ћирила и Методија. Стварање азбуке било је кључно за очување и ширење хришћанске вере и културе на словенским просторима.
Према најавама, прославе ће се наставити током целе године широм земље, са низом верских, културних и образовних догађаја.
Паралелно с тим, и припадници бугарске мањине у Србији активно су се укључили у обележавање овог значајног јубилеја. У Босилеграду је недавно одржан фестивал бугарске културе, уз учешће фолклорних група из више земаља, а присутнима се обратио и министар за људска и мањинска права Србије.
Овај јубилеј представља не само сећање на далеку прошлост, већ и позив да се очувају корени, духовност и писменост који су обликовали идентитет Бугара као народа.
