Пол Ђуришић, унук војводе Павла: „Поносан сам на наслеђе свог деде“
„Власт и историја увек су представљени тако да фаворизује победника, не осврћући се на истину“, каже Ђуришић.
Пол Ђуришић, лиценцирани имиграциони адвокат у Аризони и Илиноису, унук је Павла Ђуришића, војводе Југословенске војске у отаџбини. У интервјуу за подгорички портал „Борба“ поручио је да је поносан на своје порекло и да никада не би одбацио наслеђе свог деде, упркос политичким притисцима и контроверзама које се уз његово име везују.
„Веома сам поносан на свог деду и на оно за шта је жртвовао свој живот. Никада не бих одступио од тог наслеђа,“ рекао је Ђуришић.
Споменик у Горњем Заостру
Коментаришући недавни случај споменика Павлу Ђуришићу у Горњем Заостру код Берана, који је након постављања уклоњен и премештен у локалну цркву, а потом у манастир Ђурђеви ступови, Ђуришић је оценио да је реакција власти „непотребна и лицемерна“.
„Разочаран сам одлуком Владе Црне Горе, поготово када се зна да у држави постоје споменици личностима које су биле антидемократске и антирелигиозне. Нико не поставља питање споменика Јосипу Брозу Титу у Подгорици, док се споменик мом деди третира као проблем,“ нагласио је он.
Он је додао да у Сједињеним Америчким Државама постоји могућност подизања споменика Павлу Ђуришићу, док се у Црној Гори то оспорава, што види као пример „двоструких аршина“.
„Наравно да постоје двоструки аршини, левица се увек ослањала на двоструке аршине и лицемерје да би индоктринисала своје следбенике“, рекао је Ђуришић.
У неком ранијем интервјуу, Ђуришић је изјавио да се никад неће вратити у Црну Гору јер је власт Мила Ђукановића дигла у ваздух споменик његовом деду. С друге стране, пар хиљада људи скандирало је „Павле, Павле“, па је имао помешана осећања о тој посети.
Овај пут, Ђуришић је изјавио да се за више од 20 година ништа у власти није променило, тако да је и даље разочаран у црногорску власт.
Иако се владајућа структура, привидно, променила, Ђуришић сматра да се забрана за споменике односи само на оне који нису власти по вољу, па не види никакве промене.
Литије у Црној Гори и политичке промене
Говорећи о литијама Српске православне цркве из 2020. године, Ђуришић је подсетио да су оне биле кључни догађај у борби народа против режима Мила Ђукановића. Ипак, сматра да каснија политичка дешавања показују како су промене биле више „површинске него суштинске“.
„Надам се и бескрајно бих желео да је Црна Гора у процесу опоравка, али последњи догађаји сугеришу да је то била само површинска промена без суштинског значења“, оценио је адвокат.
Одбрана лика Павла Ђуришића
Унук војводе је одлучно одбацио оптужбе да је његов деда сарађивао са нацистима.
„Како може бити сарадник нациста неко ко је два пута био заробљен од Немаца и оба пута побегао да не би сарађивао с нацистима? Говоре и да је био носилац Железног крста – смешно,“ поручио је он.
Породична анегдота
Ђуришић прича да им је једном у посету дошао Владе Дивац и рекао му да је његов деда био веома поносан што је Павле Ђуришић боравио у његовој кући после једне битке.
Смрт војводе Павла Ђуришића
Према породичним сведочењима, Павле Ђуришић је живот највероватније завршио у близини Јасеновца, највећег српског стратишта у 20. веку. Тамо је спаљен на ломачи у мају 1945, што, како наводи његов унук, додатно потврђује трагичну судбину и значај који је оставио у историји.
И Ђуришић истиче да су чак и нацисти били згрожени дивљаштвом и садизмом усташа над Србима.
„То говори све што треба да знате“, рекао је он.
Порука младима
У завршници интервјуа, Паул Ђуришић је упутио поруку млађим генерацијама у Црној Гори и региону да трагају за чињеницама и не препуштају да им историју диктирају политичке или идеолошке структуре, посебно кад је о породичном наслеђу реч. Историју увек пишу победници.
„Урадите дубоко истраживање истине, јер је власт и историја увекпредстављена тако да фаворизује победника, не осврћући се на праву истину“, поручује Ђуришић.
Нешто више о Полу-Павлу Ђуришићу
Рођен је 26. децембра 1965, у Чикагу. Његов отац, син војводе Павла 1960. пребегао је у Италију за време Олимпијаде у Риму. Мада је био стонотениски репрезентативац Југославије, комунисти му нису дали пасош. Кад се 1961. Преселио у Америку, његовој породици деценијама је прећено смрћу, па су Павла и његовог брата скривали од сународника и агената УДБА-е. Ђуришић у свом дому чува мноштво успомена и мало познатих реликвија српске историје.
СПН је раније писао о двоструким аршинима у погледима на историју званичне Црне Горе.
