Посета гробници Романових

Петропавловска тврђава је утврмење из раног 18. века, око које је израстао историјски центар града Санкт Петербурга.

Данас се ово утврђење налази на острву у реци Неви пре свега користи као простор за изложбе и музеје, као парк и туристичка атракција. Ова тврђава је један од споменика Санкт Петербурга под заштитом УНЕСКО.

Тврђаву од дрвета је први започео Петар Велики 1703. По пројекту Доменика Трецинија, камена тврђава је изграђена од 1706. до 1740. године.

Тврђава је требало да послужи за одбрану града у Великом северном рату, али код ње никада није дошло до ратних окршаја. Од око 1720. гидине утврђење је служило као база за градски гарнизон, и као затвор за политичке или затворенике високог ранга.

Неки од познатих људи који су ту били заточени су: царевић Алексеј, Тадеуш Кошћушко, Александар Радишчев, декабристи, Фјодор Достојевски, Михаил Бакуњин, Николај Чернишевски и Јосип Броз Тито.

Петропавловска црква је саграђена у периоду 1712-1733, има звоник висок 123,2 метра. У њој су сахрањени сви руски цареви од Петра I до Александра III. Земни остаци породице цара Николаја II и њихових пратилаца су сахрањени у посебној капели 17. јула 1998. Крајем 2006, земни остаци царице Марије Фјодоровне су пренети овамо из Данске, да би били сахрањени поред њеног супруга Александра III.

Званични став РФ је да су то заправо баш остаци Светих Царских мученика. Руска Православна Црква има другачији став да то заправо нису остаци Светог Цара Николаја и његове породице и да они никада нису пронађени. До дана данашњег је права истина о томе шта се стварно десило са телима Царских мученика остало под велом енигме.

 

За време Октобарске револуције, бољшевици су 25. октобра 1918. године из Петропавловске тврђаве испалили тридесетак граната на Зимски дворац, од којих је штета била минимална. Следећег јутра, бољшевици су заузели дворац и заробљене министре одвели у тврђаву.

То су били последњи заробљеници у историји ове тврђаве. Године 1924. њен већи део је претворен у музеј. Тврђава је претрпела знатну штету у немачком артиљеријском бомбардовању у Другом светском рату.

 

Српски народ осећа дубоку захвалност и дивљење према руској царској династији Романов. Посебну љубав српског народа и место у срцима свих Срба има последњи руски цар Николај II Романов.

Самим тим прва знаменитост Санкт Петербурга, коју је српски туриста желео да посети била је гробница царске династије Романов.

Храм светих апостола Петра и Павла послужио је као гробница Романових стицајем непланираних околности. Наиме, у њему је 1715. године сахрањена Наталија, двогодишња ћерка Петра Великог и Катарине Прве, јер је Санкт Петербург још увек био у изградњи и недовршени храм је био једино достојно место за гробницу царске кћери. У истом храму је затим 1718. године сахрањен и Петров неславни син Алексеј.

А кад је 1731. године овде сахрањен Петар Велики храм је постао гробница и других руских императора, све до Александра III. Изнад сваког гроба стоји саркофаг од белог мермера са бронзаним позлаћеним крстом. Саркофаге руских императора и императорки красе двоглави орлови.Посебна гробница на територији Петропавловске тврђаве је Гробница великих кнезова, где су сахрањивани они велики кнезови и велике кнегиње из Дома Романових и чланови царске породице који нису крунисани.

Када уђете у гробницу царске породице, стварно се осети дубоко поштовање и дивљење. Углавном сви хрле да виде гроб Петра Великог, оснивача Санкт Петербурга.

Посебно место у срцу сваког Србина, као што је већ поменуто има велики пријатељ и помоћник српског народа Николај II Романов. Заиста је велика част посетити једно такво место и имати прилику да се упозна са наслеђем царских мученика.