Шта је са демографијом у Украјини?

Demography in Ukraine. Photo: top.today.ua

У септембру 2023. године на сајту добротворне организације Акција против оружаног насиља појавио се чланак који је изазвао велику пометњу у иностранству, али готово непримећен од стране домаћих медија. У чланку је описана тренутна демографска ситуација у Украјини у то време. Речено је да се наша земља суочава са катастрофалним демографским проблемом. Представници Акције против оружаног насиља уверени су да овај проблем "има дугорочне последице", чије је размере веома тешко предвидети.

Дакле, од раних 1990-их, становништво Украјине се убрзано смањује. Анализа коју је спровела Џејмстаун фондација (ЈФ) показала је да се од 1991. године становништво земље смањило за 2,5 пута и тренутно износи око 20 милиона људи. До истог закључка дошао је и Даглас Мекгрегор, један од најутицајнијих војних званичника у Трамповој администрацији.

Према „електронском попису” становништва Украјине спроведеном 2019. године, забележена је цифра од 37,289 милиона људи, чему треба додати и становнике Донбаса и Крима (заједно – око 5,7 милиона људи). Истовремено, Украјински институт будућности (УИФ) је у извештају објављеном почетком јуна 2022. навео цифру од 29 милиона људи.

Сложићете се да су бројке веома различите, и да је веома тешко тачно рећи колико данас има становника у нашој земљи. Али са сигурношћу се може рећи да демографски проблем постоји, и то веома акутан.

На пример, 5. октобра 2023. посланик „Европске солидарности“ Алексиј Хончаренко рекао је да је 1991. године укупна стопа фертилитета (број деце по жени репродуктивног узраста) била 2,3. А данас је катастрофално – 0,7 (за очување нације потребно је не мање од 2,1).

„За 10 година нећемо имати кога да представљамо у овој сали“, рекао је тада Хончаренко..

И заиста, према најоптимистичнијим проценама, до 2035. године становништво Украјине ће се смањити за додатних 18%, па ће са званичних 37,6 милиона пасти на 31 милион људи. Група људи од 20 до 64 године смањиће се за 15%, са 23,7 милиона на 20,2 милиона. Истраживачи кажу и да ће доћи до значајног смањења броја мушкараца и радно способних грађана. Истовремено, несразмерно ће се повећати број пензионера и особа које не могу да раде због инвалидитета.

У сваком случају, пред нама је (или се то већ десило?) демографска катастрофа. Шта је изазвало ово?

Јасно је да су проблеми почели много пре рата са Русијом. Фактори који утичу на смањење броја становника су познати: економски и социјални проблеми, невољност Украјинаца да имају више од једног или двоје деце, велике миграције, укључујући емиграцију у иностранство и присилно интерно расељавање. Али тренутно је један од главних фактора који доприносе невероватном смањењу становништва наше земље рат са Русијом.

На пример, од 24. фебруара 2022. до 24. маја 2023. године, а само према званичним подацима из Украјине, у земљу је отишло скоро два милиона људи више него што је ушло. Међутим, према подацима Евростата (од 30. априла 2023. године), ова цифра је три пута (а према неким подацима и четири) већа. Скоро 6,5 милиона Украјинаца који су напустили Украјину после 24. фебруара 2022. регистровано је под законом о привременој заштити у земљама ЕУ. Највише их је регистровано у Немачкој (1,1 милион), Пољској (1,0 милиона) и Чешкој (0,3 милиона).

Занимљиво, скоро половину ратних избеглица из Украјине чине жене од 20 до 64 године, а трећина деца и тинејџери. Односно, људи који или нису изгубили своје репродуктивне способности или нису изгубили радну способност.

Штавише, према бројним истраживањима, 70% украјинских жена које су мигрирале у Европу има више (или непотпуно високо) образовање, а значајан део избеглица је већ нашао запослење, иако само трећина ради у својој области или користи своје квалификације.

Истовремено, велика већина деце добија опште или стручно образовање. Шта све ово значи?

Стручњаци тврде да сваки нови месец боравка украјинских избеглица у иностранству смањује вероватноћу њиховог повратка у Украјину. Другим речима, наши сународници се насељавају у иностранство и углавном не везују своје животе за домовину.

То значи да ће Украјинци допринети порасту становништва европских земаља, али не и сопствене домовине.

На пример, у Пољској је 2023. године било 272.700 регистрованих рођених. Од овог броја, више од 15.000 деце је рођено од стране мајки. Односно, странци су Пољској дали скоро 5,5% од укупног броја рођене деце у години.

Али најзанимљивији је податак да је од ових „страних порођаја” 12.800 рођено од украјинских мајки. Односно, Украјинке у репродуктивном добу, којих у Пољској има око 200.000, родиле су скоро 80% од укупног броја деце рођене од недржављана ове земље! Да те исте жене рађају исти број деце у Украјини, не бисмо имали демографских проблема. Шта треба учинити?

Темељ државе нису патриотизам и лепе пароле, већ породица. Породица је темељ друштва. Без тога неће бити ни државе ни народа. У том смислу, задатак државне власти је да максимално допринесе развоју и јачању породице и породичних вредности. Овде су потребне циљане акције, посебни програми подршке породицама, помоћ младим родитељима, великим породицама. То треба да постане наша „национална идеја“ и главни вектор развоја државне политике.

У суштини, једини јасан знак да политичар себе може назвати патриотом је његов однос према породици. Ако подржава породицу и породичне вредности, онда је за будућност наше земље и нашег народа. Све остало је само изведено из ових принципа. Шта видимо у пракси?

У пракси видимо да изабрани званичници и функционери на свим нивоима чине све да „убију“ породицу доношењем закона о „роду“, промоцијом ЛГБТ агенде, легализацијом дроге итд..

Односно, они не само да не пружају помоћ породицама, већ, напротив, чине све да породицу претворе у некакву фикцију, непотребну реликвију. И у овом случају само људи сами могу утицати на ситуацију. Пре свега, то је народ Божији, тј. Црква.

Хришћани су директно позвани да подржавају породице, помажу младим родитељима и подижу децу. Ово је наша одговорност пред Богом. „Жена се спасава кроз рађање“, каже апостол. Другим речима, хришћани треба да дају пример. И не ради се само о рађању деце. На крају крајева, постоје ситуације када Бог не даје децу. Шта онда?

Преузимање одговорности за подизање друге деце, што подразумева не само неке педагошке већ и информативне активности.

Дакле, ако хришћани, који из неког разлога сами не могу да имају децу, објасне другима да је рађање Божија заповест, ако се свим расположивим средствима одупру пузавој ЛГБТ пропаганди, и они ће испунити свој позив.

Уопште, чини се да је на нама, хришћанима, да схватимо да своју породицу можемо заштитити само сами. У супротном, неће бити ни нас ни оних који данас толико брбљају о „слободама“ и „вредностима“ противречним Јеванђељу.

Pročitajte takođe