Свадбу заменили страдањем. Свети Галактион и Епистима

Данас 16:30
8
Светитељи Галактион и Епистима. Фото: СПН Светитељи Галактион и Епистима. Фото: СПН

Свети преподобномученици Галактион и Епистима, били су вереници из трећег века који су световну свадбу заменили подвигом и страдањем за Христа.

Српска Православна Црква 18. новембра 2026. по новом календару молитвено слави спомен на Свете преподобномученике Галактиона и Епистиму, двоје младих хришћана из трећег века који су, уместо световног брачног живота и земаљског благостања, изабрали монашки подвиг, девичанску чистоту и заједничко мученичко страдање за веру у Христа. Њихово житије, сачувано у источнохришћанском црквеном предању, представља потресно сведочанство о преображајној снази јеванђелске речи, о духовном узрастању у доба тешких државних прогона и о љубави која превазилази пролазне границе земаљског постојања.

Животни пут Светог Галактиона започео је у древном сиријском граду Емесу, данашњем Хомсу, у римској провинцији Сирији Феникији, у време када је хришћанска заједница била изложена великим притисцима и прогонима. Његови родитељи, угледни и имућни грађанин Клитофон и његова супруга Левкипија, ћерка локалног епарха Мемнона, у почетку су припадали паганском многобожачком свету и поштовали богињу Артемиду. Иако су уживали велики друштвени углед и материјално богатство, њихов дом био је испуњен дубоком тугом јер дуго година нису имали порода, због чега је Левкипија трпела сталне прекоре и тешке породичне неприлике.

Преокрет у њиховом животу догодио се у тренутку када је градом управљао сурови намесник Секунд, познат по немилосрдном прогону хришћана и јавном излагању справа за мучење на градским трговима. У тим опасним околностима, један побожни монах и презвитер по имену Онуфрије, прерушен у просјака како би избегао хапшење и могао неометано да проповеда Јеванђеље, дошао је пред капију Клитофоновог дома молећи за комад хлеба. Приметивши дубоку потиштеност господарице куће, старац Онуфрије јој је открио истину о хришћанској вери и посаветовао је да се са поверењем обрати једином истинитом Богу, Светој Тројици.

Поучена речима старца Онуфрија, Левкипија је примила свето крштење у сопственом дому, а убрзо након тога имала је духовно виђење распетог Христа, који јој је обећао да ће добити сина који ће живот посветити Богу. Када је након неког времена зачела и родила дечака, Левкипија је свом супругу Клитофону открила да је постала хришћанка и да је њихово дете плод Божје милости. Дубоко дирнут овим догађајем, и сам Клитофон је затражио да буде поучен хришћанском учењу, након чега га је старац Онуфрије крстио, а потом и њиховог новорођеног сина, наденувши му име Галактион и прорекавши да ће дечак више од свега заволети небески живот.

Одрастајући у побожној породичној средини, Галактион је од родитеља добио највише образовање тог времена. Успешно је изучио филозофију, беседништво, књижевност и астрономију, истичући се бистрином ума, скромношћу и унутрашњом тежњом ка духовном усавршавању. Када је навршио двадесет четири године, након што му се мајка упокојила, отац Клитофон је пожелео да га ожени и изабрао му је за вереницу лепу и угледну девојку из Емеса по имену Епистима, која је такође потицала из паганске породице.

Иако није одбио очеву жељу да се изврши чин веридбе, Галактион је приликом посета својој вереници показивао необичну уздржаност, избегавајући уобичајени веренички пољубац јер Епистима још увек није била крштена. Када је девојка, ожалошћена таквим држањем, затражила објашњење, Галактион јој је отворено говорио о хришћанској вери, о пролазности земаљске лепоте и богатства, као и о непролазној радости живота у Христу. Његове речи дубоко су дотакле Епистимино срце, те је она изразила искрену жељу да прими крштење. Сам Галактион ју је крстио водом у име Свете Тројице, а убрзо потом, поучена сном у којем је видела небеску славу оних који чувају девичанство, Епистима је одлучила да заједно са својим вереником напусти световни живот и посвети се монашком подвигу.

Поделивши своје имање сиромашнима и ослободивши своје слуге, Галактион и Епистима су тајно напустили Емес и упутили се ка Синајској гори, на месту званом Публион, где су постојала два одвојена манастира, један мушки и један женски. Ту су провели више година у строгом посту, молитвеном тиховању, бдењу и послушности, не виђајући се међусобно и узрастајући у монашким врлинама. Њихов миран подвижнички живот прекинут је у време новог таласа државног прогона хришћана, највероватније за време владавине римског цара Деција средином трећег века, када су царски војници упали у пустињске обитељи на Синају тражећи хришћанске подвижнике.

Док су се остали монаси повукли у неприступачне планинске пределе, Галактион је добровољно остао у манастиру и био ухваћен. Сазнавши да је њен духовни сапутник заробљен, Епистима је уз благослов своје игуманије изашла пред војнике и јавно исповедила да је и она хришћанка, желећи да заједно са њим подели мученичко страдање. Изведени пред судију Урса, обоје су одлучно одбили да принесу жртве паганским боговима, због чега су били подвргнути тешким физичким мучењима и бичевању. Упркос суровој тортури, истрајали су у молитви и исповедању вере све док им на крају нису одсечене руке и ноге, а потом и главе, чиме су примили двоструки венац преподобништва и мучеништва. Њихова тела сабрао је и часно сахранио верни слуга Евтолмије, који је и записао њихово житије за будућа поколења хришћана.

Успомена на ове свете мученике подсећа нас да су истинска љубав и верност Христу снаге које превазилазе сваку пролазност, позивајући нас да у сопственим животима чувамо чистоту вере и одатност духовним вредностима. Њихов лик и жртва остају вечни ослонац свима који траже снагу да се одупру искушењима и неправдама овог света.

Ако сте приметили грешку, обележите неопоходни текст и притисните на Ctrl+Enter или Послати грешку, да о томе обавестите редакцију.
Ако пронађете грешку у тексту, изаберите је мишем и притисните Ctrl+Enter или ово дугме Ако пронађете грешку у тексту, истакните је мишем и кликните на ово дугме Истакнути текст је превише дуг!
Читајте и...