Свети Герасим Кефалонијски: Страх за демоне и исцелитељ запоседнутих
Света Православна Црква другог новембра слави Преподобног Герасима Кефалонијског, чувеног подвижника и чудотворца који је својим духовним животом обасјао Грчку и читав православни свет.
Преподобни Герасим Кефалонијски био је један од најпознатијих и највећих светитеља и чудотвораца новог века у православном свету. Живећи у шеснаестом веку, у време када су се Јонски архипелаг и сва грчка острва налазили под сложеним политичким и верским притисцима млетачке власти и османске опасности, Свети Герасим је својим подвижничким животом, неуморном молитвом и бригом за обезбожене и пале људе оставио неизбрисив траг у историји цркве. Његово житије представља сведочанство о истрајности у православној вери, безусловној љубави према ближњима и моћи Божије благодати која исцељује сваку болест и душевну муку.
Рођен у угледној племићкој породици на Пелопонезу, у граду Трикала, млади Герасим је од најраније младости био васпитан у хришћанском духу, проучавајући Свето писмо и дела светих отаца. Међутим, пролазне земаљске почасти, богатство и високи друштвени положај нису га привлачили; његово срце жудело је за небеским миром и пустињским тиховањем. Због тога је још у младости напустио родитељски дом и запутио се на стазе духовног трагања, обилазећи чувена света места тог времена. Боравио је на светом острву Закинтосу, где је започео своје строге монашке подвиге, а затим је провео дуге године на Светој Гори Атонској, живећи у осами, посту, бдењу и непрестаној унутрашњој молитви. Након Свете Горе, пут га је одвео и у Јерусалим, где се поклонио светињама Господњим и провео неко време служећи ходочасницима и болеснима.
Историјски и геополитички оквир шеснаестог века на Јонским острвима био је обележен владавином Млетачке републике, која је контролисала Кефалонију, Закинтос и Крф, док је православни живаљ често био изложен притисцима да прихвати унију са римокатоличком црквом. У таквим околностима, долазак Светог Герасима на острво Кефалонију 1555. године представљао је истински духовни препород за локално становништво. Народ је био духовно опустошен, раздиран сукобима, неморалним животом и незнањем, али је појава скромног и тихог монаха одмах привукла пажњу хиљада људи. Свети Герасим се настанио на рушевинама старог манастира у месту званом Валсамати, који је сопственим трудом обновио и посветио Пресветој Богородици, установивши мушки манастир који и данас чува успомену на овог великог светитеља.
Као игуман и духовни отац, Свети Герасим је показао немерљиву бригу не само за духовно васпитање својих монаха, већ и за социјални и економски положај сиромашног народа на Кефалонији. Учио је сељаке како да обрађују земљу, садио је воћке, копао бунаре за воду у сушним крајевима и помагао убогима, удовицама и сирочади. Његова љубав била је толико велика да су му људи свих сталежа долазили по савет, утеху и молитвену помоћ. Због свог чистог живота и непрестаног подвига, стекао је од Бога обилате дарове прозорљивости и исцељења, лечећи тешке болести и изводећи бројна чуда која су далеко превазишла границе острва.
Посебно место у житију и црквеном предању заузима његова борба против демона и духовно исцељење запоседнутих људи. Према сведочанствима сачуваним у манастирским хроникама и старим житијима, Свети Герасим је са огромном духовном влашћу коју му је дао Христос ослобађао људе од утицаја нечистих сила. Опседнути људи довођени су му из свих крајева Грчке и околних земаља, а светитељ је мирном и кротком молитвом, полажући руке на њих, изгонио демоне и враћао им душевни мир, здравље и достојанство.
Пред крај свог земаљског пута, знајући тачно време свог одласка Господу, Свети Герасим је сабрао своје духовна чеда и монахе, давши им последња упутства о чувању православне вере, милосрђу и међусобној слози. Упокојио се у миру у свом манастиру на Кефалонији, оставивши за собом неизбрисив траг у срцима острвљана. Његово свето тело сахрањено је по његовој жељи, а након неколико година, када је његов гроб отворен, показало се да су његове мошти потпуно нетрулежне и да из њих извире благи миомирис. Ова чињеница додатно је учврстила поштовање овог светитеља широм Грчке и православног света.
Данас се мошти Светог Герасима Кефалонијског чувају у величанственом манастиру у селу Омала на Кефалонији, који представља једно од најзначајнијих ходочасничких места у Грчкој. Светитељ се слави као заштитник целог острва, а његове мошти се на дан празника и у другим свечаним приликама износе у литији изнад болесника, који верују да ће кроз додир са његовим кивотом добити исцељење душевних и физичких рана. Његов лик на иконама приказује се у монашкој одори, са десном руком која благосиља и отвореним јеванђељем.
Према старој традицији Кефалоније, током Великогоспојинских празника у августу, у манастирском комплексу и у оближњем селу Маркопуло догађа се јединствен феномен. Сваке године у исто време појављују се такозване „Богородичине змије“, мали, безопасни гмизавци који на глави имају шару у облику црног крста. Ове змије су потпуно питоме, не уједају и слободно пузе по верницима, иконама и манастирским зидовима током богослужења. Народ верује да оне доносе благослов, док се њихово евентуално непојављивање кроз историју сматрало лошим предзнаком, као што је то било пред велики земљотрес на острву или током Другог светског рата.
Прослављајући овог великог угодника Божијег, Православна Црква позива верне да се угледају на његов подвижнички пут, чистоту срца и делатну љубав према ближњима. Живот Светог Герасима Кефалонијског остаје трајни путоказ свима који теже истинском духовном препороду, миру са Богом и победи над свим животним искушењима која узнемиравају савремени свет.
СПН је раније писао о Преподобном Прохору Пчињском, подвижнику са Козјака и заштитнику Срба.
