„Достојно јест“: предање о икони и небеској песми Пресветој Богородици
Православна Црква 24. јуна празнује и икону „Достојно јест“. Тај дан подсећа на чудо на Светој гори, када је арханђео Гаврило открио нову Богородичину песму.
Поред спомена светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Црква на 24. јун прославља и икону Пресвете Богородице „Достојно јест“, једну од најпоштованијих светиња Свете горе. Празник је установљен у знак сећања на чудесни догађај који се одиграо крајем 10. века у близини Кареје, духовног средишта светогорске монашке заједнице.
У једној келији посвећеној Успењу Пресвете Богородице живели су старац и његов послушник. Док је старац једне суботње вечери отишао на бденије у Протат, у келију је стигао непознати монах који је остао да преноћи.
Током јутрења, када је дошло време за богородичну песму, послушник је почео да пева уобичајени тропар „Честњејшују херувим...“, али је гост додао до тада непознате речи:
„Достојно јест јако воистину блажити Тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују, и Матер Бога нашего“.
Изненађен новом песмом, послушник је замолио непознатог монаха да му је запише. Пошто у келији није било ни мастила ни хартије, странац је затражио камену плочу и на њој прстом урезао речи молитве. Предање сведочи да су слова остала дубоко утиснута у тврди камен као у мекани восак.
Након тога, непознати посетилац открио је да од тог тренутка ову песму треба да певају сви православни хришћани, а затим је нестао. Монаси су касније препознали да је то био арханђео Гаврило, небески благовесник Пресвете Богородице.
Кад се старац вратио у келију, послушник му је испричао све што се догодило и показао чудесно исписану плочу. Вест је брзо стигла до старешина Свете горе, који су прославили Бога и обавестили Цариградског патријарха и византијског цара о чуду.
Од тог времена песма „Достојно јест“ постала је неизоставни део православног богослужења широм света. Икона пред којом се чудо догодило пренета је у саборни храм Протата у Кареји, где се и данас налази, док је сама келија по овом догађају добила назив „Достојно јест“.
СПН је писао о житију светог апостола Варнаве, чије име значи „син утехе“.
