Како је света Ирина привела хиљаде људи хришћанству
Црква 18. маја (13. по старом), слави свету великомученицу Ирину, царску кћер која је, према предању, привела десетине хиљада људи хришћанској вери.
У време када се хришћанство ширило међу народима који су живели у многобоштву, у граду Магедону живео је мали цар Ликиније са супругом Ликинијом. Њима се родила кћи Пенелопа, девојчица изузетне лепоте, коју је отац, желећи да је сачува и васпита далеко од света, сместио у раскошну кулу ван града. У њој су се налазили златни идоли, скупоцени намештај и све што је могло да посведочи о богатству царског дома.
О Пенелопи су бринули васпитачица Карија и учитељ Апелиан, стари мудрац који је тајно био хришћанин. Кад је девојчица напунила дванаест година, Ликиније је почео да размишља о њеној удаји за неког од кнежевских синова. Међутим, убрзо су уследили догађаји који ће, према житију, потпуно променити њен живот.
Једног дана у њену собу улетели су голуб са маслиновом гранчицом, орао са цветним венцем и гавран који је носио змију. Апелиан је овај призор протумачио као знак да ће девојка примити хришћанску веру, победити страсти и претрпети велика страдања ради Христа.
Те речи дубоко су потресле Пенелопу. Недуго потом, како се наводи у житију, јавио јој се анђео и рекао да ће убудуће носити име Ирина, као безбедна лука, и да ће многе привести Богу. Исте ноћи у кулу је стигао презвитер Тимотеј, ученик апостола Павла, који је крстио Пенелопу, њену васпитачицу и девојке које су биле с њом.
После крштења Ирина је почела да разбија златне идоле које је њен отац поставио у кули.
„Ако сте богови, спасите се сами!“,
говорила је бацајући их кроз прозор.
Када су родитељи поново дошли да разговарају о њеној удаји, Ирина је јавно исповедила веру у Христа.
„Ја сам слушкиња Христова; у Њега верујем; Њега, вечног Небеског Цара љубим; и уневестих се Њему“,
рекла је оцу.
Уследио је жесток сукоб са царем Ликинијем. Према житију, он је наредио да Ирину баце под ноге разјареним коњима, али су коњи остали мирни и нису је повредили. Најбеснији коњ, међутим, напао је самог цара и смртно га ранио. Ирина је молитвом исцелила оца, након чега су Ликиније, царица и велики број људи примили хришћанство.
После Ликинија на власт је дошао цар Седекија, који је наставио прогон. Ирину су бацали у јаму пуну змија, мучили тестерама и везивали за воденични точак, али је, према предању, остајала неповређена. Житије бележи да су многа од тих мучења била праћена чудима, због чега су хиљаде људи прелазиле у хришћанство.
Једно од најдраматичнијих страдања догодило се када је Седекија наредио да мученицу тестерама разрежу:
„Где је Бог твој? Нека сада дође и помогне ти!“
У том тренутку, почели су громови, муње и страшна олуја, а многи мучитељи страдали су од града и грома. После тог догађаја, према житију, осам хиљада људи поверовало је у Христа.
И нови цар Савах покушао је да сломи Ирину новим мучењима. Наредио је да јој у пете закуцају ексере, да јој на леђа ставе тежак терет и да је као животињу воде кроз град. Житије описује да се у том тренутку земља отворила и прогутала мучитеље, док је мученица остала неповређена и исцељена.
После тога, Ирина је наставила проповед у Магедону, где је, како предање каже, исцељивала болесне, изгонила демоне и чак васкрсла једног младића. Наводи се да је у том периоду око педесет хиљада људи примило хришћанство.
Њен пут потом је водио у Калипољ, где је владао цар Нумеријан. Он је наредио да је баце у усијане металне волове. Ирина је и та мучења преживела, што је код народа изазвало велико запрепашћење.
„Велик си, Боже Иринин!“,
узвикивали су људи, а житије бележи да је тада у Христа поверовало до сто хиљада људи.
У другом граду, Константини, епарх Ваводан наредио је да се света мученица пече на усијаној решетки док се по њој лију уље и смола. Међутим, пошто је остајала неповређена, и сам епарх је прихватио хришћанство.
Последње велико страдање свете Ирине догодило се у тракијском граду Месемврији. Цар Саворије наредио је да је погубе мачем и изругивао се над њом и Христом, како јој није помогао.
После сахране, према предању, анђео Господњи ју је васкрсао и она се поново појавила у граду са маслиновом гранчицом у руци. Народ је, како се описује, у страху и чуђењу узвикивао:
„Диван је Бог Иринин, и нема другога Бога осим Њега!“
После тога, становници Месемврије примили су хришћанство, а Ирина је наставила да проповеда у Ефесу. Пред крај живота, окупљенима је рекла:
„Будите добродушни радујући се у Господу нашем, и чврсто стојте у вери.“
Предање наводи да је ушла у гроб у Ефесу, а када су после четири дана отворили гробницу, њено тело више није било унутра. Према житију, света великомученица Ирина упокојила се 18. маја.
СПН је раније писао о светом апостолу Јакову Заведејевом, брату светог Јована Богослова.
