Владика Григорије: Бог нас проналази пре него што ми пронађемо Њега
У Недељу православља у Франкфурту владика Григорије поручио да вера почиње онда када човек одговори на Божји позив и схвати да га је Бог већ пронашао.
На празник Недеље православља у Франкфурту на Мајни служена је Литургија, након које је одржана и литија са иконама, а верницима се беседом обратио Владика диселдорфски и немачки Григорије. Честитајући празник, он је подсетио да је Недеља православља празник вере у Бога који се јавио у телу и који је примио људску природу, остајући истовремено у заједници са Оцем и Духом Светим.
Говорећи о јеванђељском одломку о сусрету апостола Филипа и Натанаила, владика Григорије је указао да се у Натанаиловој сумњи „Из Назарета може ли бити што добро?“, огледа људска склоност ка брзом суду и генерализацији. Према његовим речима, људи често заборављају да је сваки човек створен по лику Божјем и да је управо та истина темељ хришћанског односа према другима.
Тумачећи јеванђељску сцену у којој Христос каже Натанаилу да га је видео док је био под смоквом, владика је подсетио да смоква у јеврејској традицији може упућивати на изучавање Закона, јер су рабини и њихови ученици често под смоквом учили Тору.
С друге стране, смоква може указивати и на месијанска очекивања. Управо зато је, нагласио је владика, Христова реч Натанаилу била снажан знак да Он познаје његово срце и духовну потрагу. Натанаило тада исповеда веру речима:
„Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев“,
а Христос му одговара обећањем да ће видети још већа дела – небо отворено и анђеле који узлазе и силазе на Сина Човечјег.
Владика Григорије је подсетио да тај призор упућује на старозаветну визију Јаковљеве лествице, наглашавајући да је Христос управо та лествица која повезује небо и земљу. Осврћући се на дијалог између Филипа и Натанаила, владика је нагласио да је кључна Филипова реченица:
„Дођи и види.“
Сви ми, попут Филипа и Натанаила, тражимо Бога и као боготражитељи долазимо у храм, истакао је владика. Међутим, како је нагласио, суштина јеванђељске поруке је у томе да човек често мисли да је он пронашао Бога, а у стварности је Бог тај који први проналази човека.
„Када мислимо да смо ми пронашли Бога, треба да знамо да је Он нас већ први пронашао“,
поручио је владика.
Он је додао да Бог познаје сваког човека и зна тајне људског срца, те да само чека човеков одговор на позив који му се упућује кроз ближње и животне сусрете.
Вера је, према његовим речима, управо одговор на тај Божји позив и усмереност човека ка ономе што превазилази видљиво и мерљиво.
Владика је подсетио да то сведочи и Посланица Јеврејима, у којој се вера описује као основ наших надања и потврда за оно што не видимо.
„Дошли смо у храм да видимо отворено небо и лице Христово, да станемо пред Онога који нас је већ видео, заволео и који познаје тајне нашег срца“,
поручио је владика.
Говорећи о значају Недеље православља, владика Григорије је подсетио да тај празник обележава победу поштовања икона у Византији 843. године, када су потврђене одлуке Седмог васељенског сабора из 787. године који је осудио иконоборство.
Иконопоштовање, како је нагласио, почива на истини о оваплоћењу Сина Божјег – да је Бог постао човек.
„Ми не поштујемо иконе као богове, већ се поклањамо Богу који је постао човек“,
нагласио је владика.
Он је подсетио и на учење светог Јована Дамаскина, који је наглашавао да част указана икони узлази ка прволику, односно ка ономе ко је на икони изображен.
Према речима владике, када човек стоји пред иконом и гледа лице Христово и светитеља, истовремено се подсећа и какво би требало да буде његово сопствено лице – лице преображено вером.
СПН је писао
