Подвиг светог Теодора Тирона. Чудо с кољивом
Свети великомученик Теодор Тирон пострадао је 306. у Амасији, непоколебив у исповедању Христа. Његово чудо с кољивом и данас се прославља прве седмице Часног поста.
У време жестоких гоњења хришћана под царевима Максимијаном и Максимином, млади војник римског пука, светитељ Теодор Тирон (тирон значи регрут), био је позван да принесе жртву идолима. Као припадник Мармаритског пука у граду Амасији, нашао се пред избором који је одредио његову вечност: послушност царској заповести или верност Христу.
Без колебања је исповедио: „Ја сам хришћанин и служим Христу, истинитом Богу и Цару небеском.“ Без страха је јавно исповедио веру пред саборцима, старешинама и судијама. Одбио је да принесе жртву, одбацујући привремену част и страх од казне ради непролазне славе.
Због тога је изведен пред намесника и подвргнут суровим мучењима. Бичеван, стружен гвозденим гребенима и бачен у тамницу, остао је непоколебив. Житије бележи да му се у тамници јавио сам Господ Исус Христос, укрепивши га речима да се не боји, јер ће бити са Њим у вечности. Стражари су, према предању, чули небеско појање и видели светлост која је обасјавала тамницу.
Када су мучења настављена, свети Теодор је певао псалме, испуњен радошћу због наде у будућа добра. Његово трпљење задивило је и самог мучитеља, али није омекшало његово срце.
Осуда је била коначна – спаљивање на ломачи.
На месту погубљења светитељ се прекрстио и мирно предао дух свој Господу 17. фебруара/2. марта 306. године, показавши да огањ земаљски не може надвладати силу вере.
Његове мошти пренете су у град Евхаиту, где је убрзо почело његово поштовање као светог мученика. Верни народ долазио је на његов гроб тражећи утеху и исцељење, а његово име се ширило по читавој васељени.
Посебно место у црквеном предању заузима чудо које се догодило неколико деценија касније, у време цара Јулијана Апостате. Тај цар, отпавши од хришћанства, настојао је да тајно оскврни верне. Знајући да хришћани у првој седмици Великог поста строго посте, наредио је да се храна на пијацама у Цариграду попрска крвљу од идолских жртава.
Тад се свети Теодор Тирон јавио цариградском архиепископу и упозорио га на замку.
Саветовао је да се вернима подели кољиво – кувана пшеница са медом – како би избегли куповину оскрнављене хране. Тако је, по промислу Божјем, Црква сачувана од скривене обмане.
У спомен на ово чудо, Православна Црква и данас у суботу прве седмице Великог поста освећује и дели кољиво, прослављајући подвиг и небеску заштиту светог великомученика Теодора Тирона.
То није само историјско сећање, већ живо сведочанство да Бог не оставља верне без помоћи, чак ни онда када опасност делује невидљиво и прикривено.
Живот и страдање светог Теодора Тирона остају трајни позив на храброст, верност и спремност да се истина сведочи и онда када то носи цену. Његов подвиг подсећа да је верност Христу изнад сваке земаљске власти и да мучеништво није пораз, већ победа која води у вечност.
СПН је писао и о светом мученику Ђорђу Кратовцу.
