Чудеса свештеномученика Власија, епископа који је и звери благосиљао
Свети свештеномученик Власије, познат и као свети Влахо, прославља се 24/11. фебруара. Његова вера била је јача и од огња и од мача.
У време када су многи служили идолима и клањали се делима својих руку, процветала је и вера светог свештеномученика Власија, епископа града Севастије у Кападокији. Живео је тихо, кротко и праведно, далеко од сваког зла, због чега су га благочестиви хришћани изабрали за свог архијереја. Пасао је стадо Христово у годинама тешких гоњења, када су многи верни страдали за име Христово.
У време страдања светог Евстратија и његових саподвижника, Власије је тајно посетио мученика у тамници, укрепивши га и примивши његово последње завештање. Када су гоњења постала још суровија, повукао се у пустињску гору Аргеос, где је у једној пећини живео испоснички, у непрестаној молитви. Предање сведочи да су му дивље звери прилазиле као питомe, примајући благослов, а болесне су се исцељивале његовим молитвама.
Обласни управитељ Агриколај, познат по суровости, посла ловце у горе да хватају звери којима је бацао хришћане. Тако је откривено и место где се крио свети Власије. Војници су га затекли у молитви и позвали да пође с њима. Он је кренуо мирно, говорећи да му се Господ већ јавио и припремио га за жртву.
На путу ка Севастији многи су, гледајући његову кротост и чудеса, поверовали у Христа. Исцељивао је болесне, а посебно је остало запамћено чудо када је молитвом спасао дечака коме је кост стала у грлу. По његовој молитви дете је одмах оздравило, а мајка прославила Бога.
Једној сиротој удовици, којој је вук однео једино прасе, прорекао је да не тугује. Животиња јој је убрзо враћена неповређена. Та жена ће касније показати посебну верност светитељу.
По доласку у Севастију, Власије је изведен пред управитеља. На ласкаве речи одговорио је исповедањем вере у живог Бога и разобличењем идола. Због тога је био сурово бијен и бачeн у тамницу. Ништа га није поколебало.
Седам побожних жена, укрепљених његовим примером, јавно су исповедиле Христа. Када су одбиле да се поклоне идолима, подвргнуте су страшним мукама, али су остале непоколебљиве. На крају су посечене мачем, примивши венац мучеништва.
Свети Власије је потом поново изведен на суд. По наредби управитеља бачен је у језеро, али је крсним знаком осенио воду и пошао по њој као по суву. Када су идолопоклоници покушали да учине исто, потонули су у дубину.
На крају је светитељ осуђен на смрт.
Пре погубљења помолио се Богу за све који буду славили његов спомен, да буду сачувани од болести и да им домови буду благословени. Потом му је одсечена глава, заједно са двојицом дечака који су пострадали са њим, 11. фебруара 316. године изван зидина Севастије.
Побожна жена сахранила је његово тело, а на гробу су се догађала исцељења. Удовица којој је враћено прасе прва је почела да празнује његов спомен, приређујући трпезу и делећи милостињу. Тај обичај задржао се до данас: верни славе светог Власија као заштитника од болести, призивајући његово молитвено заступништво.
СПН је раније писао о светом мученику Ђорђу Кратовцу, који је и сам пострадао на исти датум као и свети свештеномученик Власије.
