Свети мученик Никифор: Прича о (не)мирењу и (не)праштању
У Антиохији пријатељство двојице мушкараца покварила је злоба. Један је сачувао главу на раменима, а изгубио живот вечни, а други је примио венац.
Половином 3. века наше ере, у Антиохији су живела двојица пријатеља, хришћана – Саприкије и Никифор. Били су тако блиски да су многи мислили да су браћа. Саприкије је био свештеник, а Никифор обичан грађанин.
Међутим, непријатељ људски у њихово пријатељство увео је мржњу, која је тако ојачала, да нису хтели ни на улици да се сретну, и на крају је разорила њихов однос. Ипак, после неког времена, Никифор је схватио да је непријатељство дело зла и покушао преко посредника да замоли Саприкија за опроштај више пута, али је свештеник све његове покушаје одбио.
И тако, наступише времена гоњења хришћана за време царева Валеријана и Галијена. Саприкије би ухваћен и изведен пред суд.
Стојећи пред судијом, одбио је да принесе жртву боговима и изјавио:
„О судијо! ми хришћани имамо Христа Бога за цара… А богови идолопоклоника су демони.“
Сурово је мучен, али је поднео све муке не одричући се од Христа.
Никифор је све време припадао на коленима и молио за опроштај мученика Христовог, али овај није хтео да се помири, заборављајући речи Христове: „Опраштајте, и опростиће вам се“ и „Ако ли не опраштате људима прехе њихове, ни отац ваш неће опростити вама грехе ваше“.
Саприкије је остао непоколебљив, толико слеп од мржње и злобе, да је на крају изгубио Божју благодат. И на самом крају, пред примање мученичког венца, одрече се од Христа и рече да ће принети жртве идолима.
Никифор је, ожалошћен, хтео да га охрабри и молио га да то не чини на трен до примања мученичког венца. Ипак, Саприкије, и даље вођен мржњом, изгуби живот вечни и спасење, јер не хте да се помири с другом. Никифор је тада громко повикао:
„Ја сам хришћанин! И верујем у Господа нашег Исуса Христа, кога се Саприкије одрече! Убијте мене уместо њега!“
Мучитељи, запањени његовим молбама Саприкију да му опрости и тим последњим позивом да њега погубе, отрчаше судији и све му рекоше. Суд је наредио да Саприкија пусте, а Никифор је био погубљен 22/9. фебруара 260. године.
Његова смрт представља пример истинског хришћанског мучеништва и верности Богу.
На данашњи дан, СПН је писао и о Недељи праштања, што се одлично уклапа у причу о светом мученику Христовом Никифору.
