Зашто је Васкрс најважнији хришћански празник?
Српски СПН доноси својим читаоцима екслузиван празнични интервју.
Наша екипа је имала ту част да на Благовести, 7. априла 2026. године посети цркву Светог Николе у Опову.
Поред дивних кадрова и снимака, отац Иван Барајевац нам је одговорио на пар питања везаних за дочек предстојећег празника – Васкрса.
Отац Иван је прво објаснио зашто је Васкрс најважнији хришћански празник.
"Васкрс је за Православног хришћанина наувећи празник, јер се Васкрсењем Христовим испунило Божије обећање дато нашим прародитељима Адаму и Еви након пада у грех.
Приликом изгнаства прародитеља из Раја, Господ им је обећао их неће оставити саме и да ће им послати Спаситеља који ће их избавити од греха зла и смрти који су постали саставни део човекове природе након пада у грех, када су окусили плодове са дрвета познања добра и зла.
Од тада човеку је приступ рају био забрањен и до доласка Господа Исуса Христа, сви људи су након смрти одлазили у ад (пакао).
Ту се види колика је тежина преступа који је човек учинио преступивши једну једину заповест која је човека држала у заједници вечнога живота са Богом: свим потомцима људским у свим временима био је забрањен рај, Царство Божије.
Али онда када је дошла пуноћа времена, Бог шаље Сина Својега у овај свет да искупи грешни род људски.Он је оно дато обећање прародитељима у рају, Месија, Обећани Спаситељ.
Човека је од греха могао Спасити једино живи Бог који га је створио и дао му живот.
И зато Он постаје један од нас, прима људску природу, рађа се као човек, постаје Богочовек Христос, друга личност Свете Тројице.Св. Атанасије Велики каже: БОГ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК ДА БИ ЧОВЕК ПОСТАО БОГ, тј. да би се обожио, поново добио могућност вечнога живота, да би поново могао да стекне вечни живот. Пошто је смрт после човековог сагрешења постала саставни део људске огреховљене природе, Спаситељ је, као и све друге категорије човековог живота, морао проћи и кроз њу. Зато је Господ Христос и страдао, за нас, умро на крсту, био сахрањен, али је трећег дана и Васкрсао.
А Васкрсао је зато што смрт нема власт над Оним који ја давалац вечнога живота и који је сам Бог. Како се каже у Светом Писму: НЕ БЕШЕ МОГУЋЕ ДА ГА СМРТ ДРЖИ.
Он устаје из мртвих, побеђује дакле смрт и са собом, уводи у вечни живот све праведнике и људе светога живота заједно са собом у Царство небеско, почевши од Адама и Еве, па све до свих упокојених светих људи који су умрли до момента Његовог (Христовог) силаска у Ад након смрти и погребења.
Управо је тај моменат важан за Православне хришћане, јер је Спаситељ Христос, прошавши смрт, Боравећи душом у Аду као Бог, Васкрсао и узнео поново људску природу у Царство небеско као што је то било пре човековог пада.
Наравно, смрт као једна од последица човековог пада у грех остаје, али после смрти, ако је човек живео животом достојним Царства Небеског, испуњавајући Божије заповести, живећи чврстом Вером у Господа Христа, живећи са Христом, добија своје место у Царству небеском, и живеће вечно у вечном блаженству са Живим Богом, управо онако како је било пре човековог пада у грех.
Дакле, Христово васкрсење је и наше Васкрсење, поновно обожење људске природе и зато је за Православне хришћане Васкрс највећи празник и најважнији моменат у историји света и човека, јер се Христовим Васкрсењем не обнавља само и обожује људска природа, већ и целокупна творевина Божија, сав свет и све што је у њему......."
Даље, свештеник појашњава значај, симболе и смисао Васкршње Литургије.
"Васкршња Литургија се у својој суштини ни по чему не разликује од осталих Светих Литургија које се служе у току године. Све молитве и Литургијске радње које врши свештенослужитељ су исте и врше се по устаљеној древној пракси Цркве. Једино је почетак Васкршње Свете Литургије другачији, јер она почиње певањем Васкршњег тропара (песме која је посвећена Васкрсу), што јој даје посебну свечаност. Литургија се у основи и не може и не сме мењати, јер она и није ништа друго до Тајна Вечера коју је Господ Христос јео са Својим ученицима, непосредно пре него што је био ухапшен и утамничен.
То се може видети у моменту Литургије када свештеник понавља Христове речи са Тајне вечере, када је благословио хлеб, преломио га, и разделио апостолима, рекавши: ПРИМИТЕ, ЈЕДИТЕ, ОВО ЈЕ ТЕЛО МОЈЕ, КОЈЕ СЕ ЗА ВАС ЛОМИ НА ОТПУШТЕЊЕ ГРЕХОВА.
Затим је узео чашу са вином, благословио је, дао ученицима да из ње пију, рекавши: ПИЈТЕ ИЗ ЊЕ СВИ, ОВО ЈЕ КРВ МОЈА НОВОГА ЗАВЕТА КОЈА СЕ ЗА ВАС И ЗА МНОГЕ ПРОЛИВА НА ОТПУШТЕЊЕ ГРЕХОВА. Сваки православни верник доживљава Свету Литургију на свој начин.
Али чињеница је да редовно одлажење на свету Литургију, редовно исповедање и покајање, редовно упражњавање постова у току године, редовно причешћивање Телом и Крвљу Христовом, заиста приближавају човека Богу, и они који имају ту учесталу праксу да и итекако осећају ту близину Божију, ту пуноту Божије благодати, јер причешће Телом и Крвљу Христовом заиста обожује човека, и они који се редовно причешћују то и осећају.
По речима Христовим: ЈЕР КАД ГОД ОВО ЧИНИТЕ, СМРТ МОЈУ ОБЈАВЉУЈЕТЕ И ВАСКРСЕЊЕ МОЈЕ ИСПОВЕДАТЕ. (Овде Господ мисли на причешће)."
Српски СПН позива своје читаоце да помно прате наш сајт и друштвене мреже. Очекују Вас бројне занимљиве теме и есклузивни материјали.
Раније је СПН писао о томе на шта треба обратити пажњу током Страсне седмице.
