Свети Трифун, светлоказ хришћана од првих векова хришћанства
Православна Црква 14. фебруара/1. фебруара слави светог великомученика Трифуна који је из руке Господње још на земљи примио венац мучеништва.
Свети Трифун је један од најшире поштованих хришћанских светитеља и мученика, чије се страдање и чудеса славе. Посебно се истиче његова вера и истрајност у Христу. Његово житије је дубоко дирљиво и показује његову изузетну храброст, веру и трпљење у страдању.
Трифун је од младости имао дар чудотворства, што га је учинило познатим као исцелитеља и борца против демона. Његова чудеса и исцељења привлачила су велику пажњу. Али, како се таква слава не може сакрити, то је неминовно довело и до његовог страдања као мученика, што је било последица његовог непоколебљивог веровања у Христа и неодрицања од Христа.
Једно од најпознатијих његових чуда је чудо с демоном који је мучио цареву кћерку Гордијану, који је девојку бацао у ватру и воду и нико јој није могао помоћи. Демон је повикао да то може само младић Трифун. Цар Гордијан, сам незнабожац, али који није прогонио хришћане, посла на све стране људе да нађу Трифуна и доведу га у Рим.
Мучећи цареву кћер, ђаво сам објави да се Трифун приближава Риму и да не може више да остане. „Нe могу више овде живети, јер се Трифун приближава! Кроз три дана стићи ће! Нe могу више да подносим!” – узвикну зли дух и изиђе из девојке.
Трећег дана свети Трифун стиже у град и би примљен на царском двору. На молбу цара да покаже ђавола, светитељ, после шест дана поста и молитве, заповеди нечистом духу да се јави.
„Теби говорим, душе нечисти, у име Господа мог Исуса Христа, јави се на очигледан начин присутнима, и покажи им свој наказни и бесрамни лик, и исповеди немоћ своју!”
И ђаво се појави у облику црног пса, те призна да нема власти над онима који верују у Христа, већ само над онима који се одричу Бога и чине дела зла.
Многи тада повероваше у Христа, а свети Трифун се врати у своју постојбину поделивши богате царске дарове успут. У свом селу, Кампсади, и даље је чувао гуске, исцељивао болеснике и живео побожно.
После цара Гордијана, кратко је царовао Филип, п затим је на власт дошао Декије Мучитељ, који је покренуо гоњење хришћана. Свети Трифун би оптужен као хришћанин и изведен пред епарха Аквилина у Никеји. На питање о имену и вери, одговори да служи само Христу, одбацујући веру у судбину и идоле. Када му запретише огњем, рекао је:
„О, када бих се удостојио да у огњу и у свима другим мукама скончам за име Исуса Христа, Господа мог и Бога!”
Мучитељи су га обесили и дуго тукли, али он је ћутао и трпео. На наговор да принесе жртву идолима, узвратио је да нико ко се одрекне Христа неће наследити живот вечни. Разобличавао је незнабожачка божанства и сведочио о Христу као Богу живом, који ће „свакоме дати по делима његовим”.
Епарх га је подвргавао новим мукама: везивању, вучењу по граду са клинцима укуцаним у ноге, батинању и паљењу свећама. У страдању светитељ се молио речима псалама: „Утврди стопе моје на стазама својим, да не сврну кораци моји” и „Управи стопе моје по речи својој, Господе, и нека никакво безакоње не овлада мноме”, као и речима Првомученика: „Господе, не прими им ово за грех!”
У часу најтежих мука обасјала га је светлост с неба и венац се спусти на његову главу и мучитељи се уплашише. На крају, не могавши да га поколебају, пресудили су да му се одсече глава. Свети мученик, окренут ка Истоку, помоли се Богу да прими душу његову и да све који га буду помињали услиши у молитвама.
Али и пре него што су га посели, Господ је примио душу његову. Верни из Никеје хтели су да га сахране у свом граду, али Трифун им се јавио у виђењу и наредио да мошти пренесу у село Кампсаду, где се родио.
Тако свети Трифун, од младости Богу посвећен, после многих чудеса и страдања, би увенчан непролазним венцем, оставивши сведочанство вере које Црква чува до данас. Страдање св. Трифуна за Христа догодило се 250. г. н.е.
СПН је раније писао о народним обичајима на Трифундан.
