Свети Маркијан и Мартирије – исповедници који нису продали веру за злато
Два ученика Светог Павла Исповедника, Маркијан и Мартирије, пострадали су због одбране вере од Аријеве јереси и остали симбол непоколебљивости.
У време када се јерес Аријева опасно ширила Црквом и изазивала расколе међу хришћанима, многи су страдали јер су исповедали да је Христос Творац, а не створење. Посебно тешка времена наступила су када је цар Констанције, син Константина Великог, прихватио јерес и дао власт аријанцима Јевсевију и Филипу, који су почели сурово гоњење православних.
Жртва њихове мржње био је и Свети Павле Исповедник, Цариградски патријарх, кога су послали у прогонство и тамо убили. Тако су страдали и многи други учитељи и браниоци вере. Ученици Светог Павла Исповедника, чтец Маркијан и ипођакон Мартирије, наставили су његово дело као проповедници и браниоци вере. Записивали су поуке свог учитеља и сами били утемељени у вери и добри говорници, те су је успешно бранили од јеретика и њихових напада. Црква их памти као „две дојке Цркве које су појиле народ млеком учења“.
Када су аријанци покушали да их придобију нудећи им злато, високе положаје и царску наклоност, они су све то одбацили. Изабрали су да трпе ругање, муке и смрт ради истине. Када су ухваћени и осуђени, замолили су да се пре смрти помоле.
У молитви су рекли: „Господе, Ти који знаш срца људска, прими у миру душе слугу Твојих, јер нас ради Тебе убијају.“
Одрубљене главе светих мученика покопане су код Меландиске капије у Цариграду. Касније је Свети Јован Златоусти на том месту подигао храм, у ком су се многи болесни исцељивали молитвама ових исповедника вере.
Тако су Свети Маркијан и Мартирије својим страдањем постали пример како се вера не може купити ни златом ни славом, јер је истина Христова вреднија од свега земаљског.
СПН је раније писао о Светом Праведном Јакову, брату Господњем, који је написао прву Литургију.
