Света Петка: скромна подвижница која сабира цео православни свет
Живот Свете Параскеве – славимо је 27. октобра – познатије као Света Петка, прича је о одрицању, чистоти и вери која превазилази векове и границе народа.
Света Параскева, у народу позната као Света Петка, рођена је у 10. веку у месту Епиват на обали Мраморног мора, недалеко од Цариграда. Из побожне хришћанске породице, од детињства је васпитавана у страху Божјем и љубави према молитви.
Још као девојчица, по сведочењу житија, Параскева је у храму чула речи Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој“, које су дубоко дотакле њено срце и постале путоказ целог њеног живота.
Када су видели да је раздавала своје одело сиромасима и да се жели посветити подвижништву, родитељи су покушали да је одговоре, али она је тихо напустила дом и све земаљске удобности да би се посветила Христу.
Најпре је отишла у Цариград, где је живела у молитви и посту, посећујући храмове и служећи убогима. Потом је пошла у Свету Земљу, где је обилазила света места и живела у посту и молитви. Дуго времена проводила је у пустињи код Јордана, у тишини и самоћи, где је постала истинска Христова подвижница. Хранила се само биљем, спавала на камењу, и у тишини проводила дане молећи се за цео свет. Њен живот био је посвећен покајању, смирењу и молитви.
Када је осетила да јој се ближи крај, по Божјем надахнућу вратила се у своје родно место Епиват, где је у миру предала душу Господу. Тело су јој сахранили ван града, сматрајући је странкињом. Убрзо после тога на њеном гробу почела су се догађати чудеса.
Један побожан човек у сну је добио откровење да се на том месту налазе мошти светитељке чије молитве исцељују болесне. Када је гроб откопан, од њеног нетрулежног тела благоухало је, а многи болесни тад су доживели исцељење. Тако је почело њено поштовање као светитељке, које се убрзо проширило по целој православној васељени.
Мошти Свете Параскеве преношене су више пута током историје – из Епивата у Цариград, затим у Трново, па у Београд, а потом у Цариград и коначно у Јаши, где и данас почивају у Саборној цркви Света Три Јерарха. Њено нетлено тело и бројна чуда која су се дешавала пред њеним моштима учврстила су веру народа и постала извор наде и утехе.
Бројна чуда забележена су у близини нетлених моштију светитељке. Једно од њих забележено је у 15. веку, кад су Турци покушали да их униште, и били спречени и пре него што су покушали.
Када су наредили да се мошти спале, први војник који је покушао да их додирне пао је мртав на месту. Потом је други, видећи шта се догодило, покушао да их гурне копљем, али му се рука укочила. Уплашени овим призорима, Турци су одустали од даљег скрнављења и пријавили чудо свом заповеднику.
Он је, по савету локалних хришћана, наредио да се мошти врате у цркву и чувају. Убрзо након тога, град је задесила епидемија, за коју је народ веровао да је казна због покушаја да се повреди светитељка. Турски заповедник је тада дозволио да мошти буду пренете у Трново, како би их „њихов Бог чувао“.
Овај догађај се у православној традицији помиње као пример силе Божије која чува своје угоднике и показује да Света Петка остаје жива за све који јој се с вером обраћају.
Света Петка се нарочито поштује код српског народа, који је доживљава као своју заштитницу и молитвеницу – своје горе лист, како пише свети владика Николај Велимировић.
У време када су њене мошти почивале у Београду, народ је долазио са свих страна да се моли и тражи исцељење. Многа чуда су забележена и у наше дане, у манастирима и црквама посвећеним њеном имену.
Празник Свете Петке, 27. октобра (по новом календару), прославља се свечано у свим православним земљама. Њен лик, смирен и свет, опомиње да је пут спасења у вери, милости и љубави. У народној свести остала је као заштитница жена, болесних и сиромашних, али изнад свега као пример човека који је у потпуности живео Јеванђеље.
„Света мати Параскево, моли Бога за нас“, речи су молитве које вековима одзвањају храмовима, подсећајући да светост није недостижна – већ плод чисте вере и преданости Господу.
СПН је раније писао о светом деспоту Стефану Слепом Бранковићу.
