Верници данас обележавају Михољске задушнице
Верници СПЦ на Михољске задушнице окупљају се у храмовима и на гробљима и у молитвама помињу своје покојнике.
Михољске задушнице, један су од великих дана у години, посвећених молитвеном сећању на упокојене, које православни верници обележавају ове године у суботу, 11. октобра 2025.
Тог дана верници се окупљају у храмовима и на гробљима, како би молитвом, свећом и сећањем призвали мир душама својих најмилијих.
У свим православним црквама служи се Света Литургија и парастос за упокојене, након чега се одлази на гробове, где се уређују гробна места, кади тамјаном и пале свеће.
Према древном обичају, на гроб се доноси кувано жито и вино које свештеник благосиља и прелива током парастоса. Жито симболизује вечни живот и васкрсење, а вино означава Христову крв и спасење.
У појединим крајевима Србије и даље се негује лепа традиција да се на овај дан дели храна или милостиња сиромашнима, као чин љубави учињен у име покојника. Такво дело милосрђа, верује се, доноси мир душама упокојених и благослов живима.
Народно веровање каже да је најбоље на гробље отићи у преподневним сатима, док је дан још обасјан сунцем, јер се сматра да тада молитве лакше допиру до неба. За оне који не могу да оду на гроб, у храму се пали свећа за покој душе, као знак да се ближњи не заборављају и да их у молитви и љубави увек носимо са собом.
На задушнице се у црквама често помињу и речи Светог Јована Златоустог: „Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.“
Поред Михољских или јесењих, Српска Православна Црква у свом календару има још три задушна дана: Духовске или летње, пролећне – у седмици пре Великог поста, и Митровске или зимске. Све падају у суботу, дан који у хришћанској традицији симболизује време када је Христос починуо у гробу уочи Васкрсења.
Михољске задушнице, иначе су, уз Видовданске – свенародни дан сећања на наше покојнике. Они су једна од посебних одлика Српске Православне Цркве, по којима се разликујемо у односу на остале Помесне Цркве.
СПН је раније писао о задушницама и томе како се све можемо сећати и на делу молити за наше покојнике.
