Успење Пресвете Богородице – празник преласка у вечни живот
Успење Пресвете Богородице, у народу познато и као Велика Госпојина, обележава успомену на блажено уснуће Пресвете Богородице и њен славни прелазак у живот вечни, телом и душом.
Верници Српске Православне Цркве 28. августа обележавају празник Успења Пресвете Богородице, један од највећих и најсвечанијих дана у литургијском календару.
Успење Пресвете Богородице, у народу познато и као Велика Госпојина, обележава успомену на блажено уснуће Пресвете Богородице и њен славни прелазак у живот вечни, телом и душом.
Према предању Цркве, три дана пре своје смрти, Богородица је од архангела Гаврила примила вест да се њен земаљски живот ближи крају. У том тренутку, на чудесан начин, сви апостоли — осим Томе — били су сабрани у Јерусалиму, како би се опростили од Мајке Божије. Када је уснула, Господ Исус Христос је дошао и узео Њену душу у Своје руке.
Апостоли су положили Њено тело у гроб у Гетсиманији, али када је трећег дана стигао апостол Тома, гроб су отворили и затекли га празним.
Црква у овоме види знак да је Богородица телом и душом узнесена на небо, што овај празник чини свечаним предукусом општег васкрсења и живота будућег века.
Иако се сам догађај не помиње у Светом писму, предање о Успењу је дубоко укорењено у богослужбеној и молитвеној пракси Православне Цркве.
Учесници у овом празнику нису само апостоли и анђели, већ сви верници који у овом догађају препознају наду у преображај и обожење људске природе.
Смрт Богородице није доживљена као крај, већ као почетак — као тријумф живота над смрћу. Зато се у песмама тог дана каже да је „Богородица прешла у живот, будући Мајка Живота“.
СПН је раније писао о преподобним светитељима Зосиму и Јакову Туманском.
