Стваралачки пут из Хиландара у Петроварадин. Разговор с православним уметником
Владимир Лабат Ровњев поделио је с нама своје искуство – о животу, вери, стварању, односу према Богу и самом себи.
Приликом наше посете Петроварадину о којој смо у неколико наврата већ писали, упознали смо се и са Владимиром Лабатом Ровњевим, философом, мултимедијалним уметником, добротвором и веома занимљивим саговорником.
Владимир је поделио с нама своје искуство – о животу, вери, стварању, односу према Богу и самом себи.
То искуство је веома богато, и морамо рећи – сазнали смо тек неколико цртица.
Пре свега, како је сам Владимир истакао, он је православац: по пореклу, по васпитању, по судбини и опредељењу.
Циљ овог уметника је да помаже људима: да се развијају, уче, стварају, радују се - живе у складу са оним што јесу и оним за шта су створени.
У жељи да им помаже у томе, основао своје философско друштво „Свар“ (светлост на старословенском) – које има много светлих циљева пред собом. Главни је – развој, образовање, стварање, „оно, за шта смо рођени“.
Кроз разговор с Владимиром, чули смо неколико веома занимљивих идеја, које су нам приближиле његов начин размишљања о стварању, мултимедијалној уметности и, пре свега, томе шта значи живети у складу с вером, у покајању, праштајући другима, али пре свега – самом себи.
Владимир Лабат Ровњев је уметник који себе види као представника аутентичне мултимедијалности — не у техничком, већ у суштинском смислу те речи.
Како каже, мултимедијални уметник је један облик перформанса који садржи и поезију, и музику, и ликовност, сценографију и тако даље – сви ти елементи делују заједнички, као синтеза.
Владимир је из руске емигрантске и племићке породице, одрастао је у православљу, међутим, његово дубоко лично и преображавајуће духовно искуство почело је током његовог боравка на Светој гори, у Хиландару.
Посебно нам је описао сусрет са иконом Богородице, који је доживео као личну катарзу — тренутак ослобађања и духовне јасноће. Монах који му је тада рекао да има „дивну душу, али таму у очима“ усмерио га је ка личном процесу молитве, покајања и самоспознаје.
СПН је раније писао о Фрушкогорској Богородици и капелама созерцања четири велика хришћанска светитеља који су били дар Владимира Ровњева Лабата парохијској цркви Св. апостола Павла у Петроварадину.
