Патријарх Порфирије: У сваком човеку постоји чежња за спасењем
Тумачећи јеванђељску причу о гадаринском бесомучнику, патријарх Порфирије указао је на човекову дубинску чежњу за Богом и опасност од упорности у греху.
У беседи током Литургије на празник Светог великомученика Димитрија, 8. новембра 2026, у храму посвећеном том светитељу на Новом Београду, Патријарх српски Порфирије тумачио је јеванђељску причу о човеку опседнутом нечистим силама, истичући да она открива дубоку истину о људској природи и потреби за спасењем.
Патријарх је подсетио да је човек из јеванђелске приче био потпуно потчињен нечистим силама, које су управљале његовим животом и одводиле га далеко од других људи. Ипак, ни такво стање није могло да уништи оно што је у њему остало као неизбрисиви траг Божјег присуства – клицу иконе Божје и чежњу за спасењем.
„А та клица, то семе, увек чезне за чистотом, увек чезне за спасењем, чезне за Господом својим. Тако бива са сваким човеком. Ма колико се он удаљио од Бога, негде дубински у себи, што је удаљенији, постоји једна неконтролисана чежња и носталгија за оним што је његово истинско здравље, истинска и права здрава природа. Постоји вапај за спасењем“, рекао је патријарх.
Објашњавајући да се човек у свом духовном животу непрестано опредељује између добра и зла, патријарх је указао на то да се и врлине и греси надовезују једни на друге. Истрајност у добру отвара простор за стицање нових врлина, док упорност у греху, без покајања, води ка новим падовима и страстима.
„А тако то и бива када се изборимо за једну добру ствар, за једну врлину, она је само карика у ланцу. Ако смо постојани у тој врлини, појави се и друга. Међутим, с друге стране, исто бива и са грехом, са страстима. Сваки грех јесу отворена врата за нечисте силе. И ако смо постојани и упорни у неком греху, ако нема покајања, онда та упорност у погрешном јесте карика која повлачи за собом другу карику, други грех, другу страст.“
У наставку беседе Патријарх је нагласио да Христос избавља човека који Му се обраћа са вером, смирењем и покајањем. Јеванђељски догађај, према његовим речима, сведочи да Господ не оставља човека који тражи Његову помоћ, већ га ослобађа од онога што га поробљава.
Зато је позвао верне да се угледају на гадаринског човека који је пред Христом потражио спасење и да непрестано упућују Господу молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас!“
Патријарх је изразио наду да ће Господ, по истрајности и молитви, човека обасјати Духом Светим и помоћи му да препозна Христа као смисао и лепоту живота.
СПН је раније писао о томе како препознати плодове живе вере.
