Црква данас празнује и сећање на светитеља Луку Кримског и Симферопољског
Светитељ-хирург је служио на кримској земљи и преживео совјетски прогон, остајући веран Христу.
Православна Црква 11. јуна 2025. прославља дан сећања на Светог Луку (Војно-Јасењецког), Архиепископа симферопољског и кримског, изузетног хирурга и исповедника вере.
Свети Лука, у свету Валентин Феликсович Војно-Јасењецки (1877-1961), посебно је поштован светац за украјинске православне вернике. Тај изузетни хирург и архиепископ служио је дуги низ година на кримској земљи, комбинујући дубоку веру са бриљантним достигнућима у медицини. Као професор хирургије развио је нове методе лечења гнојних болести и војно-пољску хирургију – категорички одбијајући да оперише у операционој сали у којој није било иконе Богородице.
Његова медицинска достигнућа била су толико изузетна да је, упркос прогонима и њега самог Цркве, светац добио Стаљинову награду.
И поред бруталног прогона совјетских власти, Свети Лука није напустио своју службу Цркви. Био је ухапшен и провео је укупно 11 година у изгнанству и логорима, али је наставио да врши богослужења и лечи људе где год је то било могуће. Његова постојаност у вери постала је пример истинског исповедања.
анализирао зашто је Свети Лука толико вољен и поштован од верника.Верници му се посебно моле за исцељење од (очних) болести и за дар мудрости лекарима.
Свети Лука је добио посебно поштовање у Грчкој, где се сматра заштитником лекара и хирурга. Грчки православни верници редовно ходочасте његовим моштима и посвећују му цркве.
У Србији, овог свеца као своју славу Војномедицинска академија.
Мошти Светог Луке почивају у Саборном храму Свете Тројице у Симферопољу, на Криму.
Свети Лука је 2000. канонизован за светитеља и исповедника. Његов живот је пример како се може спојити служење Богу са служењем људима кроз медицину и науку, а да се притом остане веран православном предању.
Претходно је Савез православних новинара детаљно писао зашто верници светитеља Луку толико воле и поштују.
