Црква прославља успомену на равноапостолне Кирила и Методија
Света равноапостолна браћа поставила су темеље словенског писма и културе у 9. веку.
Црква 24. маја (11. маја по јулијанском календару) прославља Дан сећања на Свете равноапостолне Ћирила и Методија, просветитеље словенских народа и творце словенске писмености.
Порекло и ране године
Света браћа су рођена у византијском граду Солуну у Грчкој, у породици војсковође Лава. Константин је рођен око 827, а његов старији брат Методије око 815. Њихов отац имао је висок положај у царској управи, што је омогућило да деца добију одлично образовање.
Млађи брат Константин је од детињства показао изузетне способности у науци и језицима. У Цариграду је стекао одлично образовање, изучавајући филозофију, дијалектику, реторику, математику и астрономију. Због своје ерудиције добио је надимак "Филозоф". Методије је изабрао војну каријеру и неко време служио као владар једне од словенских области, што му је дало познавање словенских језика и обичаја.
Монашки пут и мисионарска делатност
Оба брата су се у пунолетству замонашила. Методије је постао игуман манастира Полихрон на азијској обали Мраморног мора, а Константин је предавао философију у Цариграду и учествовао у теолошким дебатама.
Године 860. браћу је цар Михаило III послао у Хазарски канат у верску мисију. Касније, 863. године, добили су посебан задатак да оду у Велику Моравску на захтев кнеза Ростислава, који је тражио да пошаљу учитеље способне да проповедају на словенском језику.
Мисија у Великој Моравској
Велика Моравска је била средњовековна словенска држава која је постојала у 9.-10. веку на територији данашње Чешке, Словачке, делова Мађарске, Пољске и Аустрије. Данас су ове земље део Чешке и Словачке, где су Ћирило и Методије посебно поштовани као национални свеци и просветитељи. Историјска област Моравска је тренутно источни део Чешке Републике, са центром у граду Брну.
Стварање словенског писма
Припремајући се за моравску мисију, браћа су створила прво словенско писмо – глагољицу, засновано на грчком писму, али прилагођеном да преноси звуке словенског говора. Превели су на словенски језик главне богослужбене књиге: Јеванђеље, Дела апостолска, Псалтир и друге црквене текстове.
Активности браће у Моравској трајале су више од три године. Учили су словенску писменост, богослужили на словенском језику и хиротонисали свештенике из локалног становништва. Међутим, њихова мисија је наишла на противљење немачког свештенства, које је инсистирало на употреби само латинског у богослужењу.
Последње године и наслеђе
Године 867. браћа су отишла у Рим да виде папу Адријана II ради подршке за њихову мисију. Папа је одобрио њихов рад и освештао књиге које су превели. Константин је узео схиму са именом Кирил и умро у Риму 14. фебруара 869. године, проживевши само 42 године. Методије је хиротонисан за архиепископа моравско-панонског, наставио просветни рад и упокојио се 6. априла 885. године.
Захваљујући делима Ћирила и Методија, словенски народи добили су прилику да изучавају хришћанско учење на свом матерњем језику, што је допринело ширењу писмености и развоју културе. Њихови ученици донели су словенску писменост у Бугарску, одакле се проширила у Србију, Русију и друге словенске земље.
Дан сећања на Свете равноапостолне Ћирила и Методија обележава се 24. маја по новом календару и један је од најзначајнијих празника у православном календару. У неким словенским земљама овај дан се слави и као национални празник писма и културе.
Дописници Савеза православних новинара данас су присуствовали Литургији у храму Св. апостола Петра у Петроварадину и освештавању славских дарова Српско-чешког удружења „Беседа Петроварадин“.
